Ukrajinski parlament, Vrhovna rada, danas je donio zakon kojim se zabranjuje rad verskih grupa povezanih sa Rusijom na teritoriji Ukrajine. Prema novom zakonu, nijedna verska organizacija koja deluje u Ukrajini ne sme imati upravni centar u Rusiji, uključujući Rusku pravoslavnu crkvu. Zakon navodi da je Ruska pravoslavna crkva produžetak režima agresorske države, te da je saučesnik u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti, što je razlog za zabranu njenog rada u zemlji.
Osim toga, novi zakon zabranjuje sve odnose, veze i komunikacije verskih organizacija sa stranim verskim organizacijama čija je delatnost zabranjena u Ukrajini. Formiraće se komisija koja će istražiti moguće veze verskih organizacija sa Rusijom, a one će imati rok od 60 dana da prekinu te veze pre nego što slučaj bude upućen sudu. Ovaj zakon je prvi put usvojen u oktobru prošle godine, a danas je za njega glasalo 265 poslanika.
Ovo je još jedan korak u eskalaciji tenzija između Ukrajine i Rusije, koji su ulazili u konflikte od ruske aneksije Krima 2014. godine. Ruska pravoslavna crkva je jedna od najvažnijih verskih institucija u Rusiji, sa milionima vernika širom sveta. Ova odluka ukrajinskog parlamenta mogla bi imati značajne posledice po verske slobode u zemlji, kao i po odnose između Ukrajine i Rusije.
Reakcije na ovaj zakon su podeljene. Dok neki podržavaju odluku parlamenta kao korak ka zaštiti nacionalne bezbednosti i suvereniteta, drugi je kritikuju kao napad na verske slobode i pravo ljudi na slobodno ispovedanje vere. Ruska pravoslavna crkva je izrazila duboku zabrinutost zbog ove odluke, nazivajući je politički motivisanom i diskriminatorskom.
U međuvremenu, verski lideri u Ukrajini su podeljeni po pitanju ovog zakona. Dok neki podržavaju odluku parlamenta kao korak ka jačanju nacionalnog identiteta i suvereniteta, drugi je osuđuju kao neprihvatljiv oblik diskriminacije i netrpeljivosti prema verskim manjinama u zemlji. Mnoge verske organizacije su izrazile zabrinutost zbog mogućih represalija i ograničenja koje bi mogle da dovedu do zatvaranja crkava i verskih institucija.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski podržao je ovaj zakon kao važan korak ka zaštiti nacionalne bezbednosti i suvereniteta zemlje. On je istakao da je ova odluka doneta u svetlu sve većih pretnji od strane Rusije i njenih saveznika, te da je neophodno preduzeti mere kako bi se zaštitio ustavni poredak i integritet zemlje.
Ovaj zakon je izazvao burne reakcije među međunarodnom zajednicom. Evropska unija je izrazila zabrinutost zbog mogućih kršenja verskih sloboda i prava manjina u Ukrajini, pozivajući vlasti zemlje da obezbede poštovanje ljudskih prava i sloboda. SAD su podržale odluku ukrajinskog parlamenta kao važan korak ka jačanju nacionalne bezbednosti i suvereniteta zemlje.
Odluka Vrhovne rade Ukrajine da zabrani rad verskih grupa povezanih sa Rusijom izazvala je podeljene reakcije širom zemlje i međunarodne zajednice. Dok neki podržavaju odluku kao korak ka zaštiti nacionalne bezbednosti i suvereniteta, drugi je osuđuju kao napad na verske slobode i prava manjina. Sa eskalacijom tenzija između Ukrajine i Rusije, ovo pitanje moglo bi imati dalekosežne posledice po odnose između ove dve zemlje i verske zajednice u regionu.
