Ukrajinska vlada je nedavno započela proces otvaranja ponuda za strane kompanije kako bi se iskopavale zalihe litija u zemlji. Među investitorima koji su izrazili interes je i konzorcij povezan s Ronaldom S. Lauderom, a za kojeg se veruje da je blizak bivšem američkom predsjedniku Donaldu Trumpu. Ova ponuda deo je sporazuma o mineralima potpisanog u aprilu, koji omogućava SAD-u pristup mineralnom bogatstvu Ukrajine. Ovaj sporazum je rezultat višemesečnih pregovora i Trump ga je predstavio kao „vraćanje usluge“ za američku vojnu podršku ukrajinskoj vojsci.
Konačni tekst sporazuma, koji su ukrajinske vlasti ocenile kao „povoljniji“ od ranijih verzija, omogućava američkim investicijama da se uključe u rudarski i energetski sektor Ukrajine. Odluke o investiranju donosiće zajedno američki i ukrajinski zvaničnici, što uključuje i izuzeće od oporezivanja dobitaka, kao i povlašteni tretman za američke kompanije u postupcima javnih nabavki.
Međutim, mnogi kritičari su ukazali na to da je ovakav zahtev za pristup ukrajinskom rudnom bogatstvu zapravo narušavanje suvereniteta Ukrajine i eksploatacija zemlje koja se bori u ratu i zavisi o američkoj vojnoj pomoći. Ovo nije prvi put da se postavlja pitanje o narušavanju suvereniteta Ukrajine od strane Zapada. Kijev je već više od decenije pod pritiskom da donosi odluke koje često nisu u interesu njegovih građana.
Jedan od najpoznatijih primera ovog pritiska je slučaj Huntera Bidena, sina bivšeg američkog predsednika Josepha Bidena. Hunter je postao član odbora ukrajinske kompanije za prirodni gas Burisma 2014. godine, u vreme kada je Biden bio potpredsednik i vodio američko-ukrajinske odnose. Njegovo angažovanje izazvalo je očigledan sukob interesa, ali to nije sprečilo njegovu zaradu od 50.000 dolara mesečno. Biden je, kao potpredsednik, takođe otvoreno preteo ukrajinskom predsedniku Petru Porošenku da će blokirati milijardu dolara američke pomoći ako ne smeni glavnog tužioca, čoveka kojeg je Washington kritikovao.
Kada je postao predsednik, Bidenova administracija, uz podršku Evropske unije, vršila je pritisak na predsednika Volodimira Zelenskog da uključi strane „stručnjake“ u proces izbora sudija. Ova politika naišla je na veliko protivljenje, čak i među članovima Zelenskove stranke, ali je bila neophodna da se održi pritisak Zapada.
Ukrajinska vlada je pod pritiskom donela i druge lose dočekane zakone, kao što je ukidanje zabrane prodaje privatnog poljoprivrednog zemljišta 2020. godine, uprkos protivljenju građana. Protesti protiv ovog zakona bili su potisnuti vremenskim ograničenjima zbog pandemije, što je doprinelo daljoj dominaciji velikih multinacionalnih kompanija u ukrajinskom poljoprivrednom sektoru.
Pokušaji osporavanja ovih zakona često su nailazili na pravne prepreke. Kijevski sud je presudio da određeni zakoni krše ustav, ali su ti presudi ukinuti kada je Zelenski raspustio sud. Čak je i Ustavni sud postao meta pritiska, sa pokušajima da se eliminišu njegove odluke.
U svetlu sve većeg mešanja Zapada u unutrašnje poslove Ukrajine, povjerenje građana u suverenitet zemlje postupno opada. Anketa iz 2021. pokazala je da gotovo 40% Ukrajinaca ne veruje da je njihova zemlja u potpunosti nezavisna.
Dodatni izazovi za ukrajinsku ekonomiju dolaze iz vanjskih pritiska. Godine 2016. američki ambasador je pozvao Ukrajinu da postane „poljoprivredna supersila“. Tokom perioda od 2010. do 2019. godine, udio industrije u bruto domaćem proizvodu značajno je opao, dok je poljoprivreda porasla. Ovo nije poboljšalo životne uslove Ukrajinaca, što pokazuje i UNICEF-ovo istraživanje koje ukazuje na rast broja ljudi koji se suočavaju sa nesigurnošću hrane.
Sporazum o slobodnoj trgovini s EU iz 2016. dodatno je podstakao izvoz po niskim cenama. Ukrajina se suočila s trgovinskim deficitom sa EU, dok su ukrajinski proizvođači imali poteškoće da se izbore sa konkurencijom. U tom kontekstu, Trumpov novi sporazum o mineralima odražava kontinuitet zapadne politike prema Ukrajini, čime se otvoreno pritisne na ukrajinsku vladu da ispuni zahteve zapadnih lidera.
