PODGORICA – Ukupan državni dug Crne Gore 31. decembra 2024. godine, prema saopštenju Vlade, iznosio je 4,12 milijarde evra, što predstavlja 55,36 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Preliminarni podaci Uprave za statistiku pokazuju da je BDP prošle godine dostigao nominalni iznos od 7,45 milijardi evra.
Uprava za statistiku Crne Gore izvestila je o kretanjima u ekonomiji zemlje. Prema njima, tekući prihodi u 2024. godini su iznosili 2,71 milijarde evra, što je za 0,05 odsto manje od planiranog iznosa, a čini 36,4 odsto BDP-a. U strukturi tih prihoda, najveći deo čine dokazi od poreza koji su iznosili 72,5 odsto, odnosno 1,96 milijardi evra. Sledi udeo prihoda od doprinosa, koji su činili 21,5 odsto, što je 584,7 miliona evra, dok su ostali prihodi činili 3,4 odsto, ili 92,2 miliona evra.
Budžetska potrošnja u 2024. godini se kretala oko tri milijarde evra, što predstavlja 40,3 odsto BDP-a. Socijalna davanja su na vrhu prioriteta budžetske potrošnje, čineći 33,6 odsto, što iznosi oko milijardu evra, a to je povećanje od 22,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ova kretanja ukazuju na značajan pritisak na budžetske resurse i potencijalne izazove u budućnosti.
Analitičari ukazuju na to da se u narednim godinama može očekivati dalji pritisak na javne finansije, posebno s obzirom na globalne ekonomske trendove i unutrašnje politike. Održavanje stabilnosti budžeta i adekvatna kontrola troškova biće ključni za ekonomsku budućnost Crne Gore.
Vlada je naglasila važnost usvajanja i implementacije reformi koje će omogućiti održivije fiskalne politike. S obzirom na to da se prošle godine zabeležio blagi pad tekućih prihoda, bilo kakva dodatna fiskalna opterećenja mogla bi dodatno otežati situaciju. U tom kontekstu, od suštinskog je značaja planirati budžetske stavke s pažnjom, kao i obezbediti odgovarajuće mere koje bi stimulisale privredni rast.
U narednom periodu, vlasti Crne Gore planiraju da se fokusiraju na povećanje efikasnosti javnih preduzeća i racionalizaciju troškova u administraciji. Budžetski deficit, koji je jedan od ključnih faktora u oceni finansijske stabilnosti, takođe će predstavljati prioritet. Ovo je od esencijalnog značaja za jačanje poverenja investitora i jačanje stabilnosti domaće ekonomije.
Osim toga, Crna Gora se suočava sa izazovima u privredu na različitim frontovima, uključujući i višak radne snage, kao i obrazovni sistem koji ne uspeva da zadovolji potrebe tržišta rada. Stoga, reforme u obrazovnom sektoru i razvoj novih industrija postaju sve važniji kako bi se obezbedila budućnost radne snage. Uz to, vlada planira da se usmeri i na investicije u infrastrukturu, posebno u oblasti transporta i turizma, koji su ključni za razvoj crnogorske ekonomije.
Ekonomski stručnjaci predviđaju da će u narednim godinama, uz pravilno vođstvo i reforme, Crna Gora moći da prevaziđe trenutne izazove i postigne stabilan rast. Važno je napomenuti da su stabilni javni finansijski odnosi ključni za dugoročne ciljeve, kao što su članstvo u Evropskoj uniji i poboljšanje životnog standarda građana.
Ukratko, Crna Gora i dalje ima značajne kapacitete za rast, ali će usklađivanje fiskalne politike, poboljšanje efikasnosti i socijalne politike morati biti prioriteti kako bi se osigurala održiva ekonomija.
