U Crnoj Gori su se dogodile burne reakcije nakon nedavnog obrta u vezi sa finansiranjem brucoša Fakulteta za crnogorski jezik i književnost (FCJK). Naime, vlada je prvo donela odluku da ne odobri novac za ovu ustanovu, što je izazvalo negodovanje značajnog dela javnosti. Ipak, usled pritiska, vlast je na kraju odlučila da preispita svoju odluku i obezbedi potrebna sredstva.
Ovaj neobičan razvoj događaja ponovo je podigao pitanje o statusu i značaju Fakulteta za crnogorski jezik i književnost, koji se suočava sa sličnim izazovima još od svog osnivanja. Fakultet važi za simbol crnogorskog identiteta i kulture, a njegovo nefinansiranje je dovelo do optužbi na račun vlasti da nije dovoljno posvećena očuvanju nacionalnog obrazovanja i identiteta.
Daliborka Uljarević, politička analitičarka i izvršna direktorica Centra za građansko obrazovanje, izjavila je kako je “udar na FCJK” zapravo udar na sve one koji se u Crnoj Gori bore za očuvanje crnogorskog identiteta. Prema njenim rečima, “oni koji u vladi većinski donose odluke ne smatraju Crnu Goru svojom državom”, podsećajući na to da koriste privilegije koje država pruža, dok istovremeno rade protiv njenih interesa.
S obzirom na važne društvene i političke tenzije koje su u poslednjih nekoliko godina prisutne u Crnoj Gori, ovaj slučaj dodatno ukazuje na raskol među različitim grupama unutar društva. Čini se da svaki odlučujući korak vlasti izaziva kontroverze, što pokazuje koliko je krhka situacija kada je u pitanju nacionalni identitet.
Bivši studenti i profesori Fakulteta za crnogorski jezik i književnost izazvali su veliku podršku od strane javnosti, tražeći od vlade da preispita svoje prioritete. Njihovo zalaganje ne odnosi se samo na finansiraње fakulteta, već i na opstanak i jačanje crnogorske kulture i jezika.
Društvene mreže su također bile prepune ogorčenih komentara, uz pozive građanima da se mobilizuju i pruže podršku istražujući važnost očuvanja crnogorskog jezika i književnosti. Organizovani su i protesti te su postavljeni transparenti širom Crne Gore, zahtevajući da se hitno reši pitanje finansiranja fakulteta.
U okviru ovog protesta, podršku su pružili mnogi intelektualci i umetnici, ističući kako je neophodno očuvati obrazovanje kao temelj svakog društva. Istakli su da, bez adekvatne podrške akademskoj zajednici, zemlja može izgubiti deo svoje kulturne baštine.
Ipak, pritisak koji je vršen na vladu nije rezultirao samo pozitivnim ishodom u slučaju FCJK-a. Mnogi se pitaju koliko je još ustanova ugroženo ovim ekonomski nestabilnim vremenima. Na osnovu trenutnog stanja, može se očekivati da će se ovakvi trenuci pritiska na vlast nastaviti, pošto se građani bore za boljitak i očuvanje svoje kulture.
Pored toga, kritike prema vladi dolaze i sa strane opozicionih partija koje ukazuju na to da se finansijska sredstva ili dodeljuju ili uskraćuju prema političkim interesima, a ne prema potrebama društva. Ovakvo ponašanje može dodatno pogoršati već postojeće napetosti i duboke podele među građanima.
Na kraju, sama ideja o osnivanju FCJK kao institucije bila je hrabra, ali su vidljive prepreke koje stoje na putu njegovom opstanku. Ova situacija podseća sve na važnost aktivnog učešća u demokratskim procesima i borbi za očuvanje kulturnog nasleđa. Sve oči sada su uprte u vladu, koja će morati bolje razmisliti o svojim prioritetima i potrebama građana.
