Naučnici sa Univerziteta Viktorija u Kanadi uporedili su 107 studija o konzumaciji alkohola i otkrili su da ta istraživanja često zanemaruju činjenicu da ljudi prestaju ili smanjuju upotrebu alkohola zbog bolesti, što može dovesti do netačnih rezultata. Tim Stokvel, naučnik sa Kanadskog instituta za istraživanje upotrebe supstanci na Univerzitetu Viktorija, tvrdi da propagiranje ideje o umerenoj konzumaciji alkohola kao produžavanju životnog veka samo koristi industriji alkohola i otežava kreiranje efikasne politike o alkoholu i javnom zdravlju.
Kombinujući podatke iz studija, prvobitno je procenjeno da osobe koje piju između jednog pića nedeljno i dva dnevno imaju manji rizik od smrti. Međutim, dalja analiza pokazala je da ta korelacija postoji samo u lošim studijama koje nisu uzimale u obzir ljude koji su prestali da piju zbog zdravstvenih razloga. Stokvel ističe da pristrasne studije koje uključuju ljude koji su prestali ili smanjili konzumaciju alkohola zbog zdravstvenih razloga mogu stvoriti lažan utisak o zdravlju osoba koje i dalje piju.
Bivša glavna medicinska službenica Engleske, Sali Dejvis, ukazala je na studiju iz 2018. koja je pokazala da ne postoji siguran nivo konzumacije alkohola i da je alkohol bio uzrok 2,8 miliona smrtnih slučajeva u 2016. godini. Alkohol je takođe bio vodeći faktor rizika od prerane smrti i invaliditeta kod osoba starosti od 15 do 49 godina. Kod starijih osoba starijih od 50 godina, oko 27% globalnih smrtnih slučajeva od raka kod žena i 19% kod muškaraca bilo je povezano sa konzumacijom alkohola.
Prošlogodišnja studija u Kini je povezala alkohol sa više od 60 bolesti, uključujući cirozu jetre, moždani udar, nekoliko karcinoma gastrointestinalnog trakta, giht, kataraktu i čir na želucu. S obzirom na sve ove štetne efekte alkohola, važno je da javnost bude informisana o istinitim posledicama konzumacije alkohola i da se preduzmu koraci kako bi se smanjila šteta koju alkohol može naneti zdravlju ljudi.
