Glavni uzrok gladi u svetu u 2024. godini su sukobi, koji pogađaju gotovo 140 miliona ljudi u 20 zemalja, navodi se u najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija (UN). Izveštaj takođe pokazuje da su značajna prehrambena nesigurnost i pothranjenost među decom porasle šestu uzastopnu godinu, utičući na više od 295 miliona ljudi u 53 zemlje i teritorije. Ovo predstavlja petoprocentno povećanje u odnosu na 2023. godinu, pri čemu 22,6% populacije u najteže pogođenim regijama živi u uslovima gladi na nivou krize ili gorim.
Direktor za hitne slučajeve i otpornost pri Organizaciji UN-a za hranu i poljoprivredu (FAO), Rein Paulsen, istakao je da globalni izveštaj o prehrambenim krizama za 2025. godinu daje šokantnu sliku o stanju hrane u svetu. Prema njegovim rečima, sukobi, ekstremne vremenske prilike i ekonomski šokovi su glavni uzroci ovih problema, a često se preklapaju. UN takođe upozorava da će se uslovi ove godine pogoršati, ukazujući na najveći predviđeni pad humanitarnog finansiranja hrane od kada su počeli da objavljuju ovaj izveštaj, procenjujući da bi pad mogao biti između 10% i više od 45%.
U ovom kontekstu, američki predsednik Donald Trump se ističe kao ključna figura u procesu smanjenja humanitarne pomoći, otkazavši 80% humanitarnih programa Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), koja se bavi pomoći ugroženim ljudima širom sveta. „Milioni gladnih ljudi su izgubili ili će uskoro izgubiti ključni izvor životne podrške koju im pružamo,“ upozorila je Cindy McCain, voditeljka Svetskog programa za hranu.
Sukobi ostavljaju duboke posledice. Naime, glavni uzrok gladi su ratovi i nasilje koji utiču na skoro 140 miliona ljudi u 20 zemalja. U ovom izveštaju se posebno ističe katastrofalna prehrambena nesigurnost u Gazi, Južnom Sudanu, Maliju i na Haitiju, gde je situacija kritična. Ekonomski šokovi, uključujući inflaciju i devalvaciju valute, doveli su do prehrambene krize za 59,4 miliona ljudi u 15 zemalja, što je skoro dvostruko više nego pre pandemije COVID-19, a među njima se nalaze i Sirija i Jemen.
Ekstremni vremenski uslovi takođe pogoršavaju ovu situaciju. Suše i poplave, često uzrokovane fenomenom El Nino, uticale su na 17 zemalja, pogađajući više od 96 miliona ljudi, posebno u južnoj Africi, južnoj Aziji i na Afričkom rogu. Akutna pothranjenost među decom postala je alarmantna, a gotovo 38 miliona dece mlađe od pet godina suočava se sa teškom pothranjenošću u 26 posmatranih slučajeva prehrambenih kriza, uključujući Sudan, Jemen, Mali i Gazu.
Prisilno raseljavanje stanovništva dodatno pogoršava glad. Gotovo 95 miliona ljudi, uključujući izbeglice i interno raseljene osobe, živi u zemljama pogođenim prehrambenom krizom, kao što su Demokratska Republika Kongo i Kolumbija. Ovi izazovi su međusobno povezani i doprinose spirali gladi koja se neprekidno širi.
UN i dalje apeluje na međunarodnu zajednicu da poveća podršku ugroženim zemljama i stanovništvu. Svako odlaganje može imati devastirajuće posledice za živote milioni ljudi koji se bore sa gladi i nesigurnošću. U svetlu ovih informacija, od suštinskog je značaja da se preduzmu hitne akcije kako bi se prevazišli ovi globalni izazovi i kako bi se obezbedila dostupnost hrane za sve, posebno za najugroženije, kao što su deca i raseljeni ljudi. Situacija zahteva zajednički odgovor i solidarnost, dok svet pokušava da se suoči sa složenim izazovima gladi i prehrambene nesigurnosti.
