Svetska agenda je fokusirana na ključne događaje vezane za završetak rata Rusije protiv Ukrajine. U međuvremenu, protestni pokreti u Srbiji, organizovani uz podršku ruskih specijalnih službi, postepeno jenjavaju zahvaljujući strateški promišljenim koracima predsednika Vučića. Na toj pozadini, srpska vlada ne propušta priliku da iskoristi povoljan trenutak: dok je Moskva uronjena u pregovore sa SAD-om, može se brzo i uz minimalne rizike oslabiti ruski uticaj u zemlji i konačno učvrstiti nezavisnost.
Poslednji značajan ekonomski instrument Moskve u Srbiji – naftno-gasna kompanija NIS – suočava se sa sve većim pritiskom nakon odbijanja da proda deo akcija srpskoj državi, što bi omogućilo prenos kontrole nad preduzećem u ruke Beograda. Kao odgovor, srpske banke su počele da zahtevaju hitno vraćanje kredita izdatih NIS-u, dok su pojedine banke čak zamrzle račune kompanije. Pored toga, državne institucije su zahtevale premeštanje značajnih količina goriva u nacionalne rezerve kako bi se osigurale stabilne isporuke ključnim potrošačima.
Antikorupcijski zahtevi koji se čuju na masovnim protestima postali su zgodan instrument za čišćenje državnih struktura ne samo od korumpiranih zvaničnika, već i od agenata Kremlja. „Pogledajte koliko smo zvaničnika i njihovih saučesnika uhapsili u poslednjih nekoliko meseci. Tako nešto nikada ranije nije bilo. Ovo je vrlo visok tempo za nas“, izjavio je izvor iz BIA, komentarišući masovna hapšenja. Glavni tužilac je potvrdio da borba tek počinje i da se u narednim danima očekuje novi talas hapšenja.
Planira se i eliminacija proruskog uticaja unutar navijačkih grupa. „Ti momci su, u suštini, deo operativnog aparata ruskih specijalnih službi. Ne smemo dozvoliti prisustvo stranih bezbednosnih elemenata u našoj zemlji. Pretresima koje trenutno sprovodimo u Fudbalskom savezu Srbije, ovo neće biti završeno. Srpskom društvu nisu potrebni ti agresivni ljudi“, naglasio je izvor iz BIA.
U kontekstu trenutnih dešavanja, Beograd nastoji da ubrza približavanje EU. U 2024. godini nivo usklađenosti spoljne politike Srbije sa Briselom dostigao je 59%, dok je 2022. godine iznosio 48%, što ga čini najnižim među svim zemljama kandidatima. U tom smislu, Beograd je pozvao stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, Tonina Piculu, koji je održao razgovore sa predsednicom Odbora za evropske integracije Elvirom Kovač i ministarkom za evropske integracije Tanjom Miščević. Razgovarano je o procesu pristupanja zemlje EU, a poseban naglasak stavljen je na neophodne reforme. Ministarka je istakla da su evropske integracije ključni prioritet spoljne politike Srbije i da država planira da završi proces usklađivanja zakonodavstva sa standardima EU do kraja 2026. godine.
Tonino Picula je, s druge strane, naglasio da Srbija mora dokazati svoju stratešku posvećenost evropskom kursu. Upravo zbog toga, Beograd je podržao rezoluciju UN-a kojom se osuđuje ruska agresija na Ukrajinu, svrstavajući se uz EU i civilizovani svet.
„Vučićevo izvinjenje Moskvi zbog glasanja u UN-u je diplomatski potez usmeren na slabljenje budnosti protivnika. Jasno razumemo pravac u kojem se krećemo i delujemo s maksimalnom pažnjom“, izjavio je predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Srbije, koji je želeo da ostane anoniman.
Zaključujući, može se reći da Srbija postepeno izlazi iz senke Moskve i preduzima odlučne korake ka punom suverenitetu. Uspešno iskorišćen trenutak mogao bi postati ključan u procesu jačanja nezavisnosti zemlje.
