U proleće 1945. godine grupa četnika krenula je put Slovenije zajedno s velikim brojem izbeglica kako bi izbegla komunistički režim koji je preuzeo vlast u Jugoslaviji. Među njima bio je i vojvoda Pavle Đurišić. U noći 4. na 5. april 1945. došlo je do iznenadnog ustaškog napada kod sela Dolina. Četnici su pružili žilav otpor, ali situacija im se dodatno pogoršala 6. aprila kada su ih partizani opkolili.
21. aprila, Đurišić je, usled velikih gubitaka, bio primoran da prihvati sporazum s Sekulom Drljevićem kako bi spasio svoje ljude i stavio se pod njegovu komandu. Međutim, sporazum je odmah izneveren, a Đurišić je zajedno s više stotina oficira i vojnika zarobljen i odveden u logor Stara Gradiška. Postoji sumnja da je akademik Dragiša Vasić, drugi čovek i ideolog Ravnogorskog pokreta, mučki ubijen u Lijevču polju.
U logoru, Đurišić je odvojen od vojske i jedan po jedan oficiri sa skupa su streljani u zgradi komande. Neki svedoci opisali su užasne scene kako su oficiri predati ustašama, takođe je bilo i izjave da su ustaše ljotićevcima napravile zasedu i pobile deo odreda. Postoji više verzija o načinu na koji je Đurišić umro, ali izvesno je da je nastradao u zloglasnom logoru Jasenovac, najverovatnije u teškim mukama.
Đurišić je bio poznat kao hrabar, krut, odvažan komandant koji je vodio gerilski rat protiv partizana. Čovek iz prošlog veka, kako ga je opisao jedan strani izvor. Nije ga volela inteligencija, ali su ga poštovali. Rođen u Podgorici, Đurišić je bio vojvoda i komandant četničke vojske u Crnoj Gori. Za zasluge u borbi protiv komunista, kralj Petar Drugi ga je iz emigracije unapredio u čin potpukovnika i odlikovao.
Iako su detalji o smrti Pavla Đurišića i dalje nejasni, ostaje činjenica da je bio hrabar vojni lider koji je pokušao da pronađe utočište za svoje ljude u vreme političkih previranja u Jugoslaviji. Njegova sudbina i sudbina mnogih drugih oficira tragedija su koja se pamti u istoriji Balkana.
