Opozicija u Venecueli, pred naredne izbore, pozvala je glasače na bojkot, uz obrazloženje da protestuje protiv rezultata prošlogodišnjih predsedničkih izbora. Prema izveštaju Reutersa, vladajuća stranka socijalista, na čelu sa predsednikom Nicolasom Maduro, osvojila je skoro 83 posto glasova na nedavnim parlamentarnim i regionalnim izborima, što je potvrđeno od strane Nacionalnog izbornog vijeća Venecuele.
Ova izborna trijada obuhvatila je izbore za 285 članova Narodne skupštine, 24 guvernera i 260 članova regionalnih zakonodavnih vijeća. Prema zvaničnim podacima, opozicija je dobila malo uspeha, uspevši da osvoji samo jednu od 24 guvernerske jedinice. Ova situacija dolazi usred sve jačih tenzija između vlade i opozicije, koja nastavlja da ukazuje na navodne nepravilnosti u izbornom procesu.
Opozicija, pred vođstvom Marije Corine Machado, postavila je niz zahteva oslanjajući se na javno nezadovoljstvo, koje se povećalo poslednjih godina usled ekonomske krize i političke represije. Naime, prema njihovim rečima, rezultati prošlogodišnjih predsedničkih izbora, na kojima su i opozicija i Maduro proklamovali pobedu, nisu odražavali istinsku volju građana. Ovaj bojkot usledio je i kao odraz frustracije opozicije koja se oseća isključenom iz političkog procesa.
Incidenti tokom izbora dodatno su produbili jezu među građanima. Tokom glasanja, uhapšeno je 70 osoba, uključujući Juana Pabla Guanipu, bliskog saradnika opozicione liderke. On je optužen za povezivanje sa „terorističkom mrežom“ koja je prema tvrdnjama vlasti pokušala da sabotira izbore. Ovakve optužbe postavljaju dodatna pitanja o stvarnom stanju ljudskih prava i slobode izražavanja u zemlji.
Uoči izbora, vlada Venecuele je poduzela i drastične mere kao što su obustava letova iz Kolumbije, što je označeno kao reakcija na „infiltraciju plaćenika“. Ovakve odluke samo su dodatno pojačale sumnju u transparentnost i poštenje izbornog procesa. Predsednik Maduro, nakon glasanja, izjavio je da su izbori prošli bez incidenata i da su uspeli da prevaziđu nasilje, što se čini suprotno onome što su zabeležili nestranački posmatrači.
U isto vreme, agencije javljaju da je učestvovanje stranaka na ovim izborima bilo minimalno, s obzirom na to da je samo 36 političkih stranaka nominovalo svoje kandidate za Narodnu skupštinu, dok su mnoge druge bojkotovale izbore. Ovo ukazuje na osećaj očaja među raznim političkim komponentama koje su se ponekad borile za izlazak iz trenutne krize, ali izostanak šireg učešća može usporiti promene koje građani toliko žele.
Ova situacija je dodatno komplikovana ekonomskom krizom koja pogađa zemlju već nekoliko godina. Venecuela se suočava sa hiperinflacijom, i mnoge porodice su suočene s teškoćama u snabdevanju osnovnim životnim namirnicama. Građani su nezadovoljni stanjem, a mnogi strahuju da su izbori postali puka formalnost bez prave konkurencije.
Sve ovo ostavlja otvorena pitanja o budućnosti Venecuele. Hoće li opozicija uspeti da se organizuje i ponovno pridobije poverenje građana? Kako će vlast reagovati na nastale tenzije? Odgovori na ova pitanja mogli bi oblikovati politički pejzaž zemlje u godinama koje dolaze. Očekuje se da će međunarodna zajednica pratiti situaciju, dok se građani nadaju boljoj budućnosti bez daljih političkih kriza i nasilja.
