Gotovina još uvek ima svoju ulogu u svakodnevnom životu građana evrozone, ali njena važnost opada s brzim rastom digitalizacije. Sve više korisnika prelazi na kartice, pametne telefone i aplikacije za plaćanje, dok papirni novac i kovanice gube na značaju u svakodnevnim transakcijama. Evropska centralna banka (ECB) je stoga suočena sa ključnim pitanjem: kako očuvati važnost javnog novca u svetu koji se sve više oslanja na bezgotovinske metode plaćanja. Odgovor na to je digitalni evro, nova valuta centralne banke osmišljena da funkcioniše kao gotovina, ali u digitalnom obliku.
Pjero Čipolone, član Izvršnog odbora ECB-a, ističe da je glavni razlog za uvođenje digitalnog evra očuvanje prednosti gotovine u digitalnom dobu. „Da bismo to postigli, moramo fizičku gotovinu dopuniti digitalnim oblikom.“ Gotovina se i dalje smatra jednostavnom i univerzalno prihvaćenom, nezavisnom od bankarskih računa i naknada, dok digitalna plaćanja često prolaze kroz privatne sisteme, što nosi određene rizike, uključujući visoke naknade i probleme sa privatnošću podataka.
Prema podacima ECB-a, udeo gotovine u transakcijama u evrozoni opao je sa 68% u 2019. godini na 40% u 2024. godini, dok je prema vrednosti pao sa 40% na samo 24%. Savremeno digitalno plaćanje može ugroziti monetarni suverenitet Evrope, naročito ako se ne pronađe adekvatan odgovor na rastuće dominacije privatnih rešenja. Čipolone upozorava da nemogućnost korišćenja gotovine za online plaćanja smanjuje konkurenciju i slobodu potrošača u izboru načina plaćanja.
Uprkos digitalizaciji, gotovina i dalje ima svoje mesto, posebno kod malih i srednjih preduzeća. U Austriji više od 50% preduzeća i dalje preferira plaćanje u gotovini, dok u Italiji taj procenat iznosi oko 40%. Ekonomisti upozoravaju da bez standardizovane javne platforme, kao što će to biti digitalni evro, postoji opasnost da evropsko tržište potpuno preuzmu privatni i strana plaćanja.
Kako će digitalni evro funkcionisati? Korisnici će mu pristupati preko digitalnog novčanika, koji će biti dostupan putem banaka ili javnih tela. Transakcije će biti brze, besplatne i dostupne kako online, tako i offline. Kao mera zaštite, biće postavljena ograničenja u iznosima kako bi se sprečio odliva kapitala iz banaka. ECB naglašava da neće pratiti lične kupovine ili podatke korisnika, što je ključno za očuvanje privatnosti.
Kada se može očekivati uvođenje digitalnog evra? ECB trenutno prolazi kroz fazu pripreme koja traje do oktobra 2025. godine. Nakon završetka zakonodavnih procesa, odluka o nastavku projekta će biti doneta. Čak i uz odobrenje, razvoj sistema će potrajati još dve do tri godine, što znači da bi digitalni evro mogao biti dostupan između 2027. i 2029. godine.
Uspon digitalnog evra može imati značajan uticaj na globalne finansije. Iako se često spekuliše o tome kako bi digitalne valute mogle uticati na dominaciju američkog dolara, iz ECB-a poručuju da digitalni evro nije zamišljen kao geopolitički instrument, već kao sredstvo za maloprodajna plaćanja unutar Evrope. Dolar će i dalje dominirati svetskim tržištem zahvaljujući svom poverenju i globalnim mrežama, ali digitalni evro bi mogao ojačati jedinstvenu valutu unutar evropskog ekonomskog prostora.
U svetu koji se sve više oslanja na digitalne tehnologije, uvođenje digitalnog evra može biti važan korak ka očuvanju stabilnosti i sigurnosti evropskog finansijskog sistema. Kako se trendovi razvijaju, budućnost gotovine i njenog digitalnog pandan može odrediti kako će se oblikovati ekonomija Evrope u godinama koje dolaze. Ova transformacija zahteva pažljiv pristup kako bi se osiguralo da građani zadrže kontrolu nad svojim finansijama i pristup različitim opcijama plaćanja.
