Advokat porodica ubijenih u masakru u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, Ognjen Božović, izjavio je danas da su uvredljive priče o novčanim davanjima Kecmanovića, čiji je sin počinio masakr.
Božović je nakon današnjeg suđenja porodicama ubijene dece izjavio da su saslušanja roditelja bila emotivna, a izneta su dosta važna pitanja o odgovornosti učesnika i celokupnog društva.
Masakr se dogodio u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, a roditelji ubijene dece su danas svedočili na suđenju po tužbi za naknadu štete zbog smrti njihove dece. Božović je ocenio da su današnja saslušanja bila emotivna i smatra da je izrečeno dosta važnih stvari sa stanovišta odgovornosti učesnika i celokupnog društva.
Ognjen Božović smatra da su uvredljive priče o novčanim davanjima Kecmanovića, čiji je sin počinio masakr. Božović se nada da će javnost prestati sa takvim pričama, jer kako kaže, niko ne bi želeo da se nađe u situaciji u kojoj su se našli oni.
Svaka priča u kojoj se pokušava bagatelisati tragedija koja se dogodila, nije na mestu, rekao je Božović. Smatra da su mnoge stvari potpuno promašene i da nisu u interesu ni pravde, ni društva, ni dece koja su stradala u tom strašnom zločinu.
Zaključio je da je jako bitno da se utvrdi šta se tačno desilo te kobne 2020. godine i ko je snosio odgovornost, ali je isto tako bitno da se ne plasiraju priče koje vređaju sve koji su učestvovali u obračunu sa posledicama koje je za sobom ostavio taj tragičan događaj.
Jedan od roditelja, Zoran Ilić, je rekao da ne očekuje novac, jer to nikad neće nadoknaditi strahotu koja im se dogodila. On smatra da bi to bila uvreda protiv njega i protiv svega što su oni doživeli. Ponovio je da oni neće nikad sresti svoju decu i da žive u teškom strahu i muci. Ilić smatra da novac nikad neće nadoknaditi gubitak deteta i da će njegova borba biti do kraja, jer boji se da će to sve pasti u zaborav, kao mnogo toga u našem društvu.
Dugi niz godina se vodi borba roditelja za pravdu za svoju decu. Gubitak voljene osobe je uvek bolan, a gubitak deteta je nešto što teško može biti prežaljeno, ako ikada i može. Rođaci žrtava masakra iz Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, nastavljaju da se bore za pravdu i pravo na istinu. Već četiri godine se pravda odlaže i izmiče. Bajka o krivcima koja se vuče i pretvorila se u nešto najgore što mogu da zamisle oni koji trpe gubitak. Odnos prema žrtvama ostaje uvek pitanje iščekivanja – da li će njihova muka i suze biti predmet zainteresovanosti javnosti ili će otići u zaborav.
Za roditelje gubitaka tek sledi put od bola, preko suđenja, sve do konačnog objašnjenja i dozvole da mogu da prebole.To je bitka u kojoj su do sada bili sami, dok su čekali javnost da ih promoviše. U borbi za nužne zakone i propise, kojima bi se sprečile i do kraja kaznile nepravilnosti, do sad su izgubili vreme. Ipak, još se bore i još se nadaju. Njihova izjava je da su promene neophodne, kako se ovakve tragedije više nikada ne bi dogodile.
Osim pravde koja im vapi, za njihovu decu traže da se uvede red u školstvu, koje bi bilo stvarno sigurno za sve đake. Da bezbrižnost cvetanja dece ne bude zasmetana nesvesnošću i neodgovornosti. O imenima i prezimenima, oni ne vode toliko računa, već ih zanima šta će napraviti svojim budućim koracima. Potrebno je podeliti tužnu priču, da bi se olakšao teret koji nose sa sobom. Nemoguće je radovati se u tišini – to je ono o čemu javnost mora mnogo više razmišljati. Gubitak je njihov, ali je i naša lekcija za sutra.
Oni se bore da u svemu tome ostanu konkretni, jer njihova pažnja mora biti usmerena na budućnost. Na stvaranje sigurnijeg društva, stvaranje realnog sistema u kome će biti smanjena šansa za takav teroristički čin, Aleksić je rekao svoje. Smatra da objektivna istina bez uvlačenja bilo koga u diskusije o krivcima, okolnosti, podelama, uvredama. Jer, kako smatra, nikakva istina ne može biti objektivna ukoliko je nema!
