Britanski naučnici sa Univerziteta u Oksfordu postigli su značajan napredak u dešifrovanju drevnih svitaka papirusa koji su katastrofalno oštećeni tokom erupcije Vezuva 79. godine pre nove ere. Ova erupcija je uništila gradove Pompeju i Herkulanej, a svici, koji su otkriveni u Herculaneumu, predstavljaju jedne od najstarijih pisanih dokumenata koji se čuvaju.
Naučnici su koristili napredne tehnike veštačke inteligencije kako bi analizirali unutrašnjost ovih svitaka, koji su bili toliko oštećeni da je bilo teško čak i videti tekst. Njihov rad je deo šireg projekta poznatog kao „Vesuvius Challenge“, koji okuplja istraživače iz različitih disciplina s ciljem da koriste savremene tehnologije za istraživanje i razumevanje ovih dragocenih istorijskih artefakata.
Tim istraživača, koristeći ultra-širokopojasne skenere i algoritme višeslojne analize, uspostavio je način da „vidi“ kroz slojeve papira bez njihovog fizičkog otvaranja. Na taj način su mogli stvoriti prvu digitalnu sliku unutrašnjosti jednog od svitaka, omogućavajući im da dešifruju tekst koji je nekada bio nečitak.
Profesor Heinz Wolter, jedan od vodećih istraživača u ovom projektu, izjavio je da je reč o izuzetno uzbudljivom i istorijskom trenutku za nauku. „Ovaj napredak nije samo značajan za nas kao istraživače, već i za čitavu ljudsku civilizaciju, jer omogućava ponovni uvid u misli i kulturu ljudi koji su živeli pre skoro dve milenijuma,“ rekao je Wolter.
Svitci su nastali u vreme kada je Rimljanima bio pod velikim uticajem grčke kulture, i postoji mogućnost da se u njima nalaze filozofske ili književne rasprave koje su u tom trenutku bile u trendu. Njihovo dešifrovanje može doneti nova saznanja o antičkom društvu, politici, religiji i svakodnevnim navikama.
Jedan od ključnih izazova u ovom procesu bio je strah od dodatnog oštećenja prilikom pokušaja čitanja svitaka. Korišćenje veštačke inteligencije omogućava da se istraživači drže dalje od fizičkih oštećenih delova i umesto toga se fokusiraju na analizu podataka koje prikupi skener. Ovaj pristup je posebno značajan u kontekstu očuvanja kulturne baštine, jer omogućava proučavanje fragmenata koji su možda zauvek izgubljeni fizičkim interakcijama.
Tim je takođe razvio aplikaciju koja može brže analizirati velike količine podataka, čime se ubrzava proces dešifrovanja. U budućnosti, naučnici se nadaju da će ovaj proces postati standardna praksa za istraživanje sličnih drevnih tekstova. Upravnik biblioteke Univerziteta u Oksfordu, dr Emma Henderson, izjavila je da su uzbuđeni zbog potencijala koji ovi svici imaju i kako bi njihovo razumevanje moglo oblikovati moderno shvatanje istorije.
Pored toga, uspeh ovog projekta podstiče i interesovanje za nauku i tehnologiju među mladim ljudima, posebno u oblasti veštačke inteligencije i digitalne humanistike. Organizovane su različite edukativne inicijative kako bi se mladima prikazalo koliko tehnologija može biti korisna u proučavanju prošlosti.
Na kraju, ovaj značajan napredak u dešifrovanju svitaka ne samo da otvara vrata novim saznanjima o drevnom svetu, već i podseća na važnost interdisciplinarnog pristupa u nauci. Kombinacija istorije, filologije, arheologije i tehnologije pokazuje potencijal da stvori nove uvide i razumevanje naše zajedničke prošlosti.
Britanski naučnici i dalje rade na tome da dublje istraže sadrže svitaka, a očekuje se da će rezultati njihovog rada biti objavljeni u naučnim časopisima, čime će se dodatno obogatiti znanje o rimskom i grčkom društvu.
