Pre tačno 22 godine, 12. marta 2003. godine, ubijen je prvi demokratski izabrani premijer Srbije, Zoran Đinđić, u atentatu koji je ostavio dubok trag u srpskoj političkoj istoriji. Ove godine, godišnjica njegovog ubistva obeležena je na Novom groblju u Beogradu, gde su građani, bivši saradnici i članovi Demokratske stranke, koju je Đinđić pomogao u osnivanju, položili cveće i zapalili sveće u znak poštovanja.
Na obeležavanju godišnjice prisustvovali su i bivši članovi Đinđićeve vlade, koji su se okupili kod njegovog groba kako bi podsetili na njegovu borbu za demokratiju i reforme. Ove godine, obeležavanje godišnjice puno je simbolike, s obzirom na to da se u Srbiji u poslednja tri meseca održavaju masovni studentski i građanski protesti, koji traže odgovornost zbog nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kao i sistemske promene u društvu. Opozicija, uključujući funkcionere Zeleno-levog fronta (ZLF), naglašava da ovi protesti predstavljaju nastavak borbe za ideale za koje se zalagao Đinđić.
U dvorištu Vlade Srbije, na mestu gde je atentat izvršen, cveće su položili premijer u ostavci Miloš Vučević, članovi vlade i drugi zvaničnici. Predstavnici Stranke slobode i pravde su takođe odali počast Đinđiću, naglašavajući da njegovim ubistvom nije stradala samo jedna osoba, već je usporen napredak cele zemlje. Izjave političara ukazuju na nastavak borbe za vladavinu prava, borbu protiv korupcije i reforme koje je Đinđić zagovarao.
U pozadini ovog obeležavanja, nedavno je ponovo došla u fokus Jedinica za specijalne operacije (JSO), čiji pripadnici su bili uključeni u Đinđićev atentat. Njihov povratak u javnost izazvao je kritike, posebno iz Pokreta slobodnih građana, koji je upozorio na moguće opasnosti njihovog prisustva na protestima. Predsednik PSG Aris Movsesijan podsetio je da su ti isti ljudi, koji simbolizuju zlo prošlosti, povezani sa ubistvom premijera i da njihovo prisustvo šalje uznemirujuću poruku.
Izjave i replike na prisustvo “crvenih beretki” u centru Beograda bile su oštre, a mnogi kritičari smatraju da njihovo prisustvo na ovakvom događaju može izazvati dodatne tenzije u društvu. U nedavnom gostovanju na televiziji N1, urednica nedeljnika „Radar“, Vesna Mališić, izrazila je zabrinutost zbog simbolike povratka JSO na mesto gde je Đinđić ubijen, nazivajuću to skandaloznim. Njen izraz je podsticaj za razmišljanje o nastavku nasleđa koje je Đinđić ostavio.
U Nišu su studenti Pravnog fakulteta takođe organizovali komemorativni skup u čast Đinđiću, predstavljajući mural sa njegovom poznatom rečenicom: “Gledajte u budućnost, tamo ćemo se sresti vi i ja.” Tokom govora, studenti su naglasili da je Đinđić ubijen, a ne da je mrtav i pozvali na učenje i promenu društva koje je i on želeo.
Zoran Đinđić bio je prepoznat kao istaknuti političar i filozof, odvažni vođa opozicije tokom turbulentnih devedesetih godina. Njegovi stavovi o reformama i evropskim integracijama ostavili su snažan utisak na politički pejzaž Srbije. Nakon njegovog ubistva, vlasti su proglasile vanredno stanje, a usledila su hapšenja povezana sa zemunskim kriminalnim klanom i nepristupačnim delovima sistema bezbednosti.
Dok je Đinđić evokovao nadu u reforme, njegovo ubistvo nije razjasnjeno u potpunosti, ostavljajući otvorena pitanja o političkim intrigama i povezanim silama. Narednih godina, počinioci su osuđeni, ali su političke okolnosti ostale obavijene velom misterije. Đinđićeva ostavština i dalje živi, motivišući nove generacije da se bore za pravdu i demokratiju u Srbiji.
