Predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, prisustvuje danas obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji, koje se dešava na aerodromu „Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici. Ovaj događaj predstavlja komemoraciju povodom 26 godina od vojnog delovanja NATO-a protiv tadašnje Savezne Republike Jugoslavije.
Državno-komemorativni skup započeo je u 19.55 časova kada je patrijarh srpski Porfirije, uz prisustvo sveštenstva, održao parastos. Ovaj trenutak su obeležile sirene za vazdušnu opasnost koje su se oglasile pre više od dve decenije, u trenucima kada su prvi projektili pogodili zgradu Centra veze u prokupačkoj kasarni. Ove sirene su simbolizovale početak jednog od najmračnijih perioda u novijoj istoriji Srbije.
Skupu prisustvuju visoki vladini zvaničnici, uključujući predsednicu Skupštine Ane Brnabić, premijera Miloša Vučevića kao i ministre Vlade Srbije. Takođe je prisutan i bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, kao i predstavnici Vojske Srbije i policije, različitih verskih zajednica, uz podršku mnogih građana koji su došli da odaju počast stradalima.
Tokom obeležavanja, očekuje se da će govoriti patrijarh Porfirije, predsednik Vučić, kao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, uz emotivan govor sina pilota pukovnika Milenka Pavlovića, Nemanje Pavlovića. Njihovi govori će, bez sumnje, biti ispunjeni sećanjima i emocijama, dok će odati počast onima koji su izgubili živote tokom agresije.
Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, NATO agresija je trajala od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Tokom tih 78 dana, poginulo je 1.031 pripadnik Vojske i policije Srbije, dok je kao civilna žrtva stradalo oko 2.500 ljudi, među kojima je bilo 89 dece. Pored toga, oko 6.000 civila je povređeno, od čega je 2.700 dece, dok je zabeležen i gubitak života 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i dalje vodi kao nestalo.
Agresija NATO-a je world news kontekstualizovana u svetlu dešavanja na Kosovu i Metohiji, kada je situacija postala izuzetno kritična, sa naglašavanjem humanitarne krize. Na čelu vojnog delovanja bio je Havijer Solana, tadašnji generalni sekretar NATO, koji je naredio akciju generalu SAD Vesliju Klarku. Ovaj izvor konflikta i dalje je tema brojnih rasprava i kontroverzi.
Ono što obeležava ovaj dan jeste ne samo sećanje na stradale, već i želja da se očuva njihova istina. Kroz ovakve događaje, Srbija nastoji da sačuva sećanje na svoje žrtve, ali i da pokaže odlučnost u postavljanju moralnog pitanja o ratovima i stradanjima. Ova komemoracija takođe podseća sve prisutne na važnost dijaloga i pomirenja u regionu, kako bi se izbegle slične tragedije u budućnosti.
Organizatori ovog događaja ističu važnost obeležavanja ovakvih datuma, kako bi se negovala kolektivna svest i promenila percepcija o prošlim događajima. Na današnji dan, kada se slegnu osećanja, jasno je da će doprinos svih koji su izgubili svoje najmilije ostati zauvek urezan u kolektivnu svest naroda.
Ovaj dan za Srbiju je više od sećanja na stradale; to je prilika za okupljanje zajednice u ime mira, solidarnosti i pravde. Dok nas sećanja na prošlost prožimaju, postavljaju se temelji za budućnost koju možemo graditi zajedno, sa nadom za bolji sutra.
