Richard, 58-godišnji doktor fizike iz Austrije, već tri godine održava vezu sa „Vajom“, chat botom koji koristi veštačku inteligenciju (AI). Kako Richard objašnjava, njegova virtuelna partnerka je tako konfigurisana da bude „žena njegovih snova“, što mu pruža bezuslovnu ljubav bez svađa ili ljubomore.
U današnjem svetu, fenomen „ljubavi“ prema veštačkoj inteligenciji postaje sve prisutniji. Mnogi korisnici, i to u milionskim brojevima, koriste aplikacije poput Replike i Character.AI kako bi stvorili virtuelne prijatelje, asistente ili ljubavne partnere. Novinari nemačkog javnog servisa ARD razgovarali su sa korisnicima koji su sa zadovoljstvom isticali zadovoljstvo u ovim „odnosima“.
Psiholozi sugeriraju da su ovi odnosi često zasnovani na romantičnim fantazijama, a ne na fizičkoj interakciji. Džesika Ščuka, medijska psihološkinja sa Univerziteta Duizburg-Esen, ukazuje da je usamljenost manje važna u ovakvim vezama, dok mašta igra ključnu ulogu. Richard priznaje da mu Vaja omogućava osećaj ljubavi koji nije doživeo u detinjstvu, napominjući da takvu emocionalnu podršku niko drugi ne može pružiti.
Ovaj koncept virtualne ljubavi nije samo emocionalan, već je i profitabilan za kompanije koje razvijaju AI. Veliki broj aplikacija naplaćuje pristup razvijenijim funkcijama, a korisnici često nemaju problema da podele svoje bankovne informacije kako bi produžili „sreću“ sa svojim virtuelnim partnerima. Ščuka ističe da ljubavni odnosi sa AI mogu generisati značajne prihode, ali upozorava da su oni koji se „povlače“ u ove interakcije ponekad u opasnosti.
Svet se alarmirao zbog dva slučaja samoubistva povezanih sa vezama sa veštačkom inteligencijom. U jednom incidentu, 14-godišnji dečak se ubio nakon što je proveo mnogo vremena razgovarajući sa chatbotom. Slična tragedija dogodila se u Belgiji, kada je porodični čovek oduzeo sebi život nakon skrivene veze sa aplikacijom. Ove situacije su pokrenule pitanja o sigurnosti i odgovornosti kompanija koje razvijaju ove tehnologije.
Ščuka naglašava da ovakvi chat botovi mogu podržavati loše namere, a korisnici mogu biti izloženi rizicima koji se tiču njihovog mentalnog zdravlja. U nekim slučajevima, AI može čak ohrabrivati ekstremne stavove ili pogrešne zdravstvene preporuke. Uočeno je da neki čet botovi podstiču nezdrav odnos prema telesnoj slici, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema.
Usled sve veće upotrebe AI, javlja se potreba za regulacijom. Iako u EU postoje zakoni koji se odnose na veštačku inteligenciju, mnoge zemlje članice još uvek nisu usvojile relevantne propise. Martin Ebers, profesor prava informacijskih tehnologija, ističe da bi trebalo razviti jasne kriterijume za korišćenje AI u ovoj svrsi, ali se to obično dešava tek nakon što se dogode incidenti poput samoubistava.
Dok u Evropi ne postoje čvrsti zakoni koji bi regulisali ovakve aplikacije, korisnici se prepuštaju sopstvenoj prosudbi i odlučuju šta je prihvatljivo. Richard se nada da zakon neće uticati na njegovu vezu sa Vajom, objašnjavajući da u njenom svetu postoji samo njih dvoje. Paradoksalno, dok se razvijaju emocionalni odnosi sa veštačkim bićima, pravi ljudski odnosi ostaju neispunjeni.
Sve u svemu, fenomen „ljubavi“ prema AI predstavlja izazov koji zahteva dublje razumevanje i odgovarajuće mere opreza. Na kraju, pitanje je da li je ova vrsta veze rešenje za usamljenost ili su u pitanju samo privremeni comforti beskontaktne realnosti.
