Izrael očekuje da će u narednim danima preduzeti poslednje udare na vojnu infrastrukturu Irana, kako bi završio vojnu operaciju koja traje od 13. juna. Prema izvorima iz The Wall Street Journala, izraelska vojska (IDF) identifikovala je ključne vojne ciljeve u Iranu i planira da ih uništi. Očekuje se da će ovi napadi omogućiti postizanje izraelskih strateških ciljeva i pritisnuti Iran da se vrati pregovorima o svom nuklearnom programu.
Sjedinjene Američke Države su, kako se navodi, informisale zvaničnike zemlje Bliskog istoka o želji Izraela da okonča rat. U ovu misiju uključeni su i predstavnici SAD, koji su zatražili od svojih partnera u regionu da prenesu Teheranu ovu informaciju. Međutim, Iran nije pokazao spremnost da zaustavi sukob, ističući da mora uzvratiti na napade na svoja nuklearna postrojenja. Taj stav dodatno otežava situaciju i može produbiti trenutni sukob.
Izraelski premijer, Benjamin Netanjahu, izjavio je da je država veoma blizu ostvarenja svojih strateških ciljeva i da ne želi da bude uvučena u prolongirani sukob. Predsednik Izraela, Isak Hercog, potvrdio je da su američki vazdušni napadi na nuklearne instalacije u Fordou, Isfahanu i Natanzu naneli značajnu štetu iranskom programu, ali su ga, prema njegovim rečima, samo privremeno usporili.
Taktika koju koristi Izrael ogleda se u poslednjim napadima koji su usmereni na ključne iranske vojne objekte. U noći 21. juna, snage SAD su izvele napade koristeći sofisticirane vojne tehnologije, poput Tomahawk raketa i bombi za razbijanje bunkera. Ove operacije su bile deo šire strategije koja ima za cilj smanjenje iranskog vojnog potencijala, posebno u vezi sa nuklearnim programom, a Izrael se nada da će ovi udari naterati Iran da pristane na obustavu obogaćivanja uranijuma.
Prema informacijama iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Iran trenutno raspolaže sa više od 409 kilograma visoko obogaćenog uranijuma, što je dovoljno za razvijanje do 15 nuklearnih bombi. Ova cifra samo povećava tenzije, a izraelske vlasti dele zabrinutost zbog proliferacije nuklearnog naoružanja u regionu.
Iran, s druge strane, uporno tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopski, što dodatno komplikuje situaciju. Korpus islamske revolucionarne garde saopštio je da će napadi na Izrael biti nastavljeni sve dok se taj program ne zatvori, što Ukazuje na moguće eskalacije sukoba.
Izraelske vlasti su trenutno u veoma nezavidnoj poziciji; dok s jedne strane nastoje završiti vojne operacije, s druge strane se pripremaju za mogućnost novih udara na Iran ukoliko on nastavi sa razvojem svog nuklearnog programa ili, što je još opasnija provokacija, napadne izraelsku teritoriju. Takođe, Izrael strahuje od direktnih posledica svojih akcija na terenu, koje bi mogle izazvati reprodukciju konflikata i u drugim delu Bliskog istoka.
U takvom okruženju, međunarodna zajednica prati razvoj situacije sa velikom pažnjom. Mnogi analysts smatraju da bi dodatna eskalacija mogla imati opasne posledice po ceo region, a možda i šire. Američka administracija pokušava da posreduje u ovom konfliktu kako bi sprečila dalje širenje sukoba, ali je teško predvideti dalji tok događaja, pogotovo u svetlu iranskih stavova o napadima.
Kao što stvari stoje, situacija ostaje napeta i neizvesna, a bilo kakvi dalji pohodi ili odgovori s obe strane moglo bi lako prerasti u značajno veći vojni sukob. Dok Izrael planira da završi svoje vojne operacije, reakcije Irana i dalji koraci u toj igri moći ostaju neizvesni, ali sa potencijalno opasnim posledicama.
