Od januara 2023. godine, samostalni i mali preduzetnici u bh. entitetu Republika Srpska suočavaju se sa novim izazovima u vidu povećanih poreza i doprinosa. Ove izmene su rezultat usvajanja zakona u Narodnoj skupštini, koje je obavljeno po hitnom postupku, bez prethodne javne rasprave, što je izazvalo zabrinutost među preduzetnicima.
Vlada Republike Srpske objasnila je da su promene namenjene smanjenju zloupotreba i borbi protiv poslovanja u sivoj zoni. Ove mere se pre svega odnose na povećanje fiskalnih obaveza, koje bi, prema njihovim tvrdnjama, trebale da doprinesu stabilnosti budžeta i pravednijem oporezivanju.
Međutim, odmah nakon uvođenja ovih novih pravila, situacija na terenu postala je alarmantna. Samo u gradu Banjaluka, prema podacima Gradske uprave, do 1. jula zatvoreno je gotovo 600 radnji. Mnogi mali preduzetnici su se našli u situaciji u kojoj ne mogu da prate povećane troškove, što dovodi do zatvaranja njihovih firmi.
Ekonomski analitičari ističu da je ovakva odluka vlasti potencijalno štetna za privredu, posebno za mala preduzeća koja su već pod velikim pritiskom usled ekonomske krize i povećanih troškova poslovanja. Ova situacija može dovesti do gubitka radnih mesta, smanjenja konkurentnosti i opšteg opadanja životnog standarda u regionu.
Osim ekonomskih posledica, ovakve promene imaju i društveni aspekt. Mnogi preduzetnici su se obratili medijima kako bi izrazili svoja nezadovoljstva, ističući da nema dovoljno podrške od strane države. Njihova zabrinutost fokusira se na nedostatak jasnih pravila i transparentnog procesa donošenja odluka, što otežava planiranje budućih poslovnih poteza.
Stručnjaci preporučuju da bi vlasti trebale razmotriti povlačenje ovih mera ili barem uvesti prelazni period kako bi preduzetnici mogli da se prilagode novim pravilima. Takođe, naglašavaju potrebu za dialogom između države i privrede, kako bi se pronašla održiva rešenja koja neće ugroziti mala preduzeća.
U kontekstu trenutne ekonomske situacije, mali preduzetnici se susreću s brojnim izazovima, uključujući inflaciju, rastuće troškove sirovina i energenata, kao i smanjen potrošački kapacitet. Zbog toga su mnogi u potrebi za hitnom pomoći i podrškom koja bi im omogućila opstanak na tržištu.
Vlasti su najavile da će nastaviti da prate situaciju i razgovaraju sa privrednicima, mada su mnogi skeptični u pogledu stvarne namere vlasti da pomognu malim preduzećima. U međuvremenu, očekuje se da će se rastuća stopa zatvaranja radnji nastaviti ako se ne preduzmu hitne akcije.
Reakcije iz javnosti su podeljene; dok neki smatraju da se ovi koraci moraju preduzeti kako bi se oslobodili nelojalni konkurenti i siva ekonomija, drugi upozoravaju da će to dovesti do nekontrolisanog rasta nezaposlenosti. U svakom slučaju, razmatranje ove teme će verovatno biti ključno u narednim mesecima, dok se preduzetnici bore sa posledicama novog zakonodavstva.
S obzirom na sve ove faktore, budućnost malih preduzetnika u Republici Srpskoj izgleda nestabilno. Mnogi se nadaju da će vlast prepoznati ozbiljnost situacije i uvesti mere koje će im omogućiti da opstanu i doprinositi razvoju lokalne ekonomije. Da li će se vlasti suočiti sa izazovima i raditi u interesu preduzetnika, ostaje da se vidi.
