Značajna reforma Zakona o zaštiti materinstva u Nemačkoj stupa na snagu 1. juna 2025. godine, obezbeđujući veća prava ženama koje su doživele spontani pobačaj nakon 13. nedelje trudnoće. Ova reforma donosi zakonski zagarantovanu zaštitu od osam nedelja za žene koje su prošle kroz ovakvu situaciju, sa periodima porodiljskog odsustva koji se povećavaju u zavisnosti od trajanju trudnoće.
Prema novim pravilima, ako žena doživi pobačaj u 13. nedelji trudnoće, imaće pravo na do dve nedelje porodiljskog odsustva. Ako se pobačaj desi u 17. nedelji, to pravo raste na šest nedelja, dok žene koje dožive pobačaj u 20. nedelji mogu očekivati do osam nedelja odsustva. Tokom ovih perioda zaštite, poslodavci neće moći da zapošljavaju žene koje su pogođene tim događajem, osim ako ne izraze želju da rade.
Pored ovih vremenskih okvira, Zakon o zaštiti materinstva propisuje i druge mere zaštite koje se primenjuju nezavisno od konkretne trudnoće. Poslodavci su obavezni da izvrše procenu rizika na radnom mestu i da implementiraju potrebne mere zaštite kako bi osigurali sigurnost trudnica, dojilja i njihovih novorođenčadi. Na primer, zabranjeno je dizanje teških tereta, kao i rad noću, vikendom i praznicima za žene koje su trudne ili su se nedavno porodile.
Kada žena obavesti poslodavca o svojoj trudnoći, poslodavac je obavezan da preduzme konkretne mere zaštite. Ukoliko ne može da prilagodi radne uslove ili premesti ženu na drugo mesto, mora izraditi zabranju zapošljavanja te žene. Tokom ovog perioda, žene imaju pravo na naknadu za porodiljsko odsustvo koja uključuje Mutterschaftsgeld, dodatak poslodavca i platu tokom porodiljskog odsustva.
Žene koje su članice zakonskog zdravstvenog osiguranja mogu očekivati plaćanje do 13 evra po kalendarskom danu od strane zdravstvenog osiguranja, dok poslodavac doplaćuje razliku do prosečne neto plate. U slučaju žena koje nisu osigurane kroz zakonsko zdravstveno osiguranje, maksimalna naknada iznosi 210 evra.
Nemačka služba za socijalno osiguranje će biti odgovorna za obradu zahteva i isplatu, a one takođe imaju pravo na dodatak od poslodavca. U slučaju zabrane zapošljavanja tokom zaštitnog perioda, zaposlene žene zadržavaju prosečnu zaradu koju su imale pre trudnoće. Državne službenice uživaju potpuno pravo na naknadu za vreme trajanja zaštitnog perioda.
Međutim, samozaposlene žene nisu obuhvaćene ovim zakonom i moraju se same brinuti o sigurnosti pre i posle porođaja. Za njih je dostupna dodatna pomoć putem porodičnih portala.
Period zaštite materinstva, poznat kao Mutterschutz, počinje šest nedelja pre očekivanog datuma poroda i traje osam nedelja nakon porođaja. Ova reforma se može posmatrati kao značajan korak napred u zaštiti prava žena u Nemačkoj, posebno u osjetljivim situacijama poput spontanih pobačaja.
Stupanjem na snagu ove reforme, očekuje se da će se poboljšati uslovi za žene u radnom okruženju, kao i njihova prava tokom i nakon trudnoće. Promene takođe sugerišu da se društvena svest o važnosti zaštite materinstva i roditeljstva uzdiže na viši nivo, što može doneti dugoročne koristi kako pojedincima, tako i društvu u celini.
S obzirom na značaj ove reforme, mnoge organizacije i stručnjaci već pozdravljaju ove promene i očekuju da će doprineti boljim uslovima za sve žene u radnoj snazi. Ovo je važan korak u pravcu stvaranja ravnopravnijeg i pravednijeg društva za sve.
