Univerziteti u Sjedinjenim Američkim Državama suočavaju se s ozbiljnom krizom, koja je rezultat kombinacije faktora koji traje već više od decenije. Od 2010. godine, kada je broj upisanih studenata dostigao svoj vrhunac, broj studenata konstantno opada. Glavni uzroci ovog trenda uključuju rastuće troškove obrazovanja, posledice pandemije COVID-19 i promene u društvenim normama koje su uticale na opredeljenje mladih za visoko obrazovanje.
S obzirom na trenutne političke i društvene prilike, američki univerziteti se suočavaju s novim izazovima, uključujući sve jaču anti-DEI (raznolikost, jednakost i inkluzija) klimu i komplikujuće migrantske politike. U svetlu ovih problema, očekuje se da će broj zatvorenih fakulteta i konsolidacija u sledećim godinama dodatno rasti.
Jedan od najnovijih primera ovih teškoća je Državni univerzitet Sonoma, koji se suočava s budžetskim deficitom od 24 miliona dolara. Njihovi planovi se trenutno nalaze na čekanju zbog presude Okružnog suda, ali uprava univerziteta već razmatra mogućnost otpuštanja više od 100 profesora i ukidanja nekoliko obrazovnih programa. Odsjeci poput istorije umetnosti, ekonomije i filozofije su među onima koji će biti pogođeni.
Sličan trend viđen je i na Univerzitetu zapadne Virginije koji je nakon serije studentskih protesta primoran da preispita rešenja koja su predložena u okviru plana štednje. Iako su prvobitne analize predložile ukidanje više od 30 studijskih programa, pod pritiskom javnosti plan je revidiran. Ipak, sve ovo ukazuje na to da sve više univerziteta razmatra smanjenje svih slobodnih umetnosti i društvenih nauka kako bi se nosili s troškovima.
Ove priče su samo deo šireg i zabrinjavajućeg trenda u američkom visokom obrazovanju. Tokom zadnjih 50 godina, u porastu je broj žena u akademijama, dok se broj muškaraca, posebno belaca, naglo smanjuje. Podaci pokazuju da je procenat muškaraca koji pohađaju fakultet pao sa 58% u 1970-im na samo 40% početkom 2020-ih.
Na drugoj strani, neki fakulteti se suočavaju s još težim situacijama. Univerzitet Clarion u Pennsylvaniji i drugi slični univerziteti spali su s liste onih koji su izgubili akademsku slobodu, uzrokovanu kombinacijom smanjenja budžeta i pada broja upisanih studenata. U velikom broju slučajeva, zatvaranje ili konsolidacija rezultirali su gubicima za desetine hiljada studenata i osoblja.
Statistika pandemije takođe odražava duboke promene u američkom visokom obrazovanju. Prema izveštaju Federalnih rezervi, do 2025. godine oko 80 fakulteta i univerziteta moglo bi zatvoriti svoja vrata. To se može pripisati procenjenom demografskom smanjenju od 15% u broju studenata. Osim toga, politička klima u SAD-u sve više se komplikuje pod administracijom bivšeg predsednika Donalda Trumpa, koji je intenzivirao represivne mere prema stranim studentima i akademicima.
Administracija je nedavno ukinula vize za više od 1.700 stranih nastavnika i studenata, uz optužbe za politički aktivizam koji se ne podudara s njihovim interesima. Na ovaj način, potencijalni međunarodni studenti, posebno iz zemalja Bliskog Istoka i Južne Azije, sve manje se odlučuju na upis u američke institucije. Kineski studenti, koji čine značajan deo stranih studenata u SAD-u, takođe će verovatno smanjiti svoje angažovanje zbog trenutnih političkih napetosti.
Kako se situacija razvija, smatra se da će se odjeci ovih promena nastaviti. Univerzitetska administracija koja se oslanja na honorarne profesore i neefikasne upravne strukture dodatno otežava situaciju. Ako se nastavi ovakav trend, mnoge institucije će se suočiti sa izazovima koji će ih ugroziti, posebno u oblasti slobodnih umetnosti.
U međuvremenu, mladima, posebno onima koji se nalaze izvan elitnih institucija, su sve manji izgledi za uspeh u visokom obrazovanju, što može dovesti do rasta obrazovne nejednakosti u američkom društvu. Visoko obrazovanje u SAD-u nije samo na rubu kolapsa, već se čini da je već bivšu daleku budućnost.
