Ruska agresija na Ukrajinu traje već 2,5 godine i pokazala je da se način modernog ratovanja suštinski promenio. I Ukrajina i Rusija se oslanjaju na balističke projektile, bombardovanje ciljeva iz vazduha i bespilotne letelice, što je postalo ključno u vojnim operacijama. Dronovi su postali neophodan deo vojnih operacija, jer su relativno jeftini, nečujni i mogu se lako modifikovati za nošenje oružja.
Iskustva iz Ukrajine su pokazala da čak i kada dron bude primećen ili otkriven, obično je već kasno – on je ili već snimio poziciju neprijatelja, ili na njih bacio granatu. U poslednjih godinu dana je postala veoma česta upotreba tzv. štampanih dronova koji se mogu izraditi brzo i jeftino po meri za specifične potrebe.
Da bi se dronovi otkrili što ranije, razvijaju se DD-SR radari i optičko-senzorski sistemi. Ovi sistemi se oslanjaju na infracrvenu spektrografiju, visoku rezoluciju optičkih senzora i mašinsko učenje kako bi detektovali dronove i razlikovali ih od drugih objekata u vazduhu. Osim toga, postoje i sistemi koji ometaju radio signale i GPS signale dronova kako bi ih onesposobili ili oborili.
Novi sistemi kao što su „Robin Iris“ i „Echodyne Shield“ predstavljaju novu generaciju radara specijalno razvijenih za detekciju dronova. Ovi sistemi se oslanjaju na mašinsko učenje i pulse-doppler princip kako bi precizno detektovali male ciljeve u vazduhu. Takođe, postoji mogućnost rada u „Ku-band“ spektru frekvencija za precizno praćenje dronova na velikim udaljenostima.
Ukrajinski kanali na aplikaciji Telegram su prepuni video zapisa sa dronova koji su uspešno ciljali ruske položaje, a da ih protivnik nije ni primetio. Ovim se dokazuje da su dronovi postali neophodan deo modernih vojnih operacija i da je otkrivanje, praćenje i onesposobljavanje ovih letelica postalo ključno za borbu na bojnom polju.
