Prošlo je tačno dve godine od tragičnog događaja koji se odigrao u Novopazarskoj banji, kada je mladić Tarik Hasanović (21) postao žrtva ubistva koje je počinio njegov prijatelj i kolega Veljko Miletić (25). Incident se desio 14. septembra, kada je Veljko upucao Tarika na parkingu hotela, zadavši mu povrede glave. Nakon što je Tariku ukazana prva pomoć u Opštoj bolnici u Novom Pazaru, transportovan je u Klinički centar u Kragujevcu, gde je, nažalost, preminuo dve nedelje kasnije.
Tokom istrage otkriveno je da su Veljko i Tarik radili zajedno u hotelu, a da je sukob između njih počeo zbog nesuglasica oko bakšiša. Međutim, situacija je dodatno eskalirala kada je Veljko počeo da šalje udvaračke poruke Tarikovoj devojci. Ovo je izazvalo tenzije i dodatne konflikte između njih, što je kulminiralo pretnjama preko poruka, gde je Veljko čak poslao i sliku pištolja koji je na kraju iskoristio.
Viši sud u Novom Pazaru osudio je Veljka Miletića na kaznu zatvora od 15 godina zbog ubistva Tarika Hasanovića. Osim za ubistvo, optužen je i za nedozvoljeno držanje oružja. Tokom suđenja, Veljko je priznao da je Tarika udario drškom pištolja pre nego što je ispalio smrtonosni hitac. Iako je tvrdio da nije bilo ljubomore, njegovo slanje poruka Tarikovoj devojci i ponašanje pre tragedije ukazuju na obrnuto.
Veljko je potvrdio da su tokom prethodnih meseci razmenjivali uvredljive poruke, a njegove pretnje su bile sve učestalije. Čak je pokušavao da odvrati Tarika od dolaska na mesto zločina, šaljući preteće poruke prijateljima i porodici. U tim porukama Veljko je izražavao jasno nameru da naudi Tariku, što dodatno pojačava težinu slučaja. U jednoj poruci pretnjama, on je napisao: „Je*at ću mu sve žensko u porodici što ima“, što ukazuje na ozbiljan psihološki pritisak i mentalno zlostavljanje koje je Tarik trpeo.
Ove pretnje govore o ozbiljnim namerama Miletića i njegovom dužem obrascu maltretiranja, koje dovode do tragedije. Prepiske otkrivaju da je on pre događaja slao Tariku poruke u kojima je predao slike pištolja, naglašavajući da njegovo ponašanje nije bilo impulsivno, već unapred smišljeno. Njegove reči i dela svedočili su o stvaranju atmosfere straha i neizvesnosti oko Tarika.
Bez obzira na Veljkove tvrdnje, dokazi su jasni. Poruke koje je slao govore o njegovim zloslutnim namerama i nedostatku empatije prema Tariku i njegovoj porodici. Iako je u jednom momentu negirao da je reč o teškom ubistvu, pojašnjeni su uzroci i okolnosti koje su dovele do tog surovog acto.
U vreme kada se teret društvene odgovornosti nastavlja da raste, slučaj Veljka Miletića i Tarika Hasanovića može poslužiti kao upozorenje i poziv na delovanje. Potrebno je raditi na prevenciji nasilja, a posebno na borbi protiv toksične muškosti i nasilja koje utiče na mnoge u savremenim društvima. Slučaj takođe postavlja pitanje kako zaštititi žrtve zlostavljanja i obezbediti im potrebnu podršku kako bi se ovakve tragedije sprečile u budućnosti.
Ova tužna priča je podsticaj za sve nas da prepoznamo znakove nasilja i zlostavljanja i uključimo se u njihovo suzbijanje. Nažalost, smrt Tarika Hasanovića nije bila uzaludna; ona može poslužiti kao snažan podsticaj za promene u svesti, zakonodavstvu i društvenim normama.
