USLED ekstremno visokih temperatura i nedostatka padavina, najzastupljenija ratarska kultura, kukuruz, ove godine neće doneti dobre prinose, procenjuju stručnjaci Poljoprivredno-stručne i savetodavne službe u Jagodini. U Pomoravskom okrugu kukuruz je zasejan na oko 45.000 hektara, ali zbog nedostatka vlage u zemljištu prinosi će biti drastično smanjeni. Prosečni prinosi, koji u ovom regionu iznose od 5,5 do osam tona po hektaru, ove godine će biti manji od četiri tone po hektaru. Kvalitet zrna će takođe biti loš, što se posebno odnosi na veliki broj „sterilnih“ klipova.
Milanka Miladinović, savetodavac za ratarstvo, ističe da je na terenu primetno da je kukuruz uglavnom nižeg habitusa i potpuno podgoreo. Očekivani podbačaj prinosa varira od 20 do 60 procenata, a na nekim parcelama prinos neće biti ni izvestan. Ovakva situacija zahteva hitna rešenja, jer će poljoprivrednici, posebno u rekovačkoj opštini, imati ozbiljne probleme sa ishranom stoke, iako su svoja polja obradili na vreme i investirali značajna sredstva.
Jedan od načina na koji se poljoprivrednici bore protiv nepovoljnih uslova jeste siliranje kukuruza. Tako se može spasiti deo roda za ishranu stoke, iako je i to rešenje ograničeno. U nekim selima, divlje svinje dodatno otežavaju situaciju, jer uništavaju i ono malo roda što je preostalo.
Aleksandra i Perica Stefanović iz Komarana su jedini među poljoprivrednicima koji će imati dovoljno hrane za svoje životinje, jer su se odlučili za zalivanje svojih njiva. Zasejali su kukuruz na četiri hektara, ali su im prinosi prepolovljeni. Trenutno se oslanjaju na njivu od 40 ari koju redovno zalivaju, nadajući se da će osigurati prinos koji bi inače dobili na jednom hektaru. „Investicija se isplatila“, kaže Aleksandra, ali se žale na štetu koju su pretrpeli zbog vrana koje su uništile njihov sistem za navodnjavanje. Da bi se zaštitili, kupili su novi top za zalivanje.
Aleksandra dodaje da su im uslovi veoma dinamični. Kukuruz koji su posadili 1. juna, mesec i po nakon planiranog, sada je visok 2,60 metara i ima po dva korena. U poređenju s njivom koja nije zalivana i koja je posajana još polovinom aprila, očigledno je postignut daleko bolji rezultat.
U međuvremenu, Milanka Miladinović naglašava da se suočavamo sa smanjenom stočnom fundat, što dodatno komplikuje situaciju. Sa smanjenjem broja stoke dolazi i do smanjenja potreba za siliranjem, jer je opšti kapacitet na našem području veoma ograničen. Proizvođači su primorani da kombinuju metode i prilagode se novonastalim okolnostima, ali situacija ostaje kritična, naročito sa predstojećim zimskim mesecima kada će potrebna hrana za stoku postati još teže dostupna.
U ovim teškim vremenima, poljoprivrednici su stavljeni pred mnoge izazove, a klimatske promene dodatno otežavaju napore da se osigura stabilnost u proizvodnji. Svakako će biti potrebno doneti hitne mere i strategije kako bi se smanjila šteta i očuvala poljoprivredna proizvodnja u budućnosti.
