Iako temperature prelaze 40 stepeni, a na zemljištu dostižu čak 60, porodica Joksić iz Ribara nedaleko od Jagodine ne priznaje vrućinu. Svako jutro, u četiri sata, kreću u svoj ružičnjak kako bi pripremili pelcere za impresivnih 30.000 ruža.
Kada je reč o poslu, ni kalemarima nije lako raditi pod žarkim suncem, ali ističu da uživaju u atmosferi koju pruža rad sa porodicom Joksić. Ova porodica se kultivacijom „kraljice cveća“ bavi već pola veka, a s obzirom na to da posao nastavlja treća generacija, jasno je koliko su istrajni i posvećeni.
Dimitrije Joksić, glava porodice, s ponosom izjavljuje: „Voleo bih da znam koliko smo ruža proizveli. Prema gruboj proceni, mislim da smo premašili milion sadnica. Ima ih širom bivše Jugoslavije.“ Ispričao je kako su nekadašnji kupci iz Srpca, na granici između Bosne, Hrvatske i Srbije, otkupili svih 30.000 ruža koje su proizveli u jednoj godini. „Bilo bi mi drago kada bi mi se ti kupci javili, jer bih im poklonio hiljadu ruža“, dodaje Dimitrije, srećan što je u poslu zajedno sa kćerkom Violetom, unucima Veljkom i Đorđem, bratom Dobrivojem, i bratancom Aleksandrom.
Najvažniji deo kalemljenja jeste zdrava podloga i pelcer. „Kalem mora lepo da se ubaci, a kopče da se dobro stegnu, da bi zadržale kalem dvadesetak do mesec dana“, objašnjava Slađan Milojević, jedan od iskusnih kalemara. „Uvek pitam kako je kalemljenje prošlo, a kada su gazde zadovoljne, to je najbolja reklama – od usta do usta.“
Već godina unazad, Joksići rade sa istim kalemarima, među kojima su i supružnici Dragan i Svetlana Milenković iz blizine Kruševca. Oni dnevno kaleme oko tri hiljade ruža. „Najteže je raditi tokom celog dana na suncu i biti savijen. Imamo kolica koja olakšavaju kretanje, ali je posao naporan za kičmu, pa gotovo da nema kalemara koji nema problema s leđima. Kada se vratimo kući, ne znamo kako da se odmorimo“, ističe Svetlana.
Slađan Milojević, najstariji kalemar sa 60 godina, kalemi voće više od četiri decenije, a ruže je počeo da kalemi pre oko petnaest godina. „Najviše volim da kalemim ruže, posebno kod Joksića, jer se ovde lepo družimo. Ruže su lakše za rad u odnosu na voće, jer kod voćki moraš seći deblje grane kako bi ubacio kalem“, objašnjava Slađan.
Osim što se bave uzgojem ruža, Joksići aktivno učestvuju u lokalnim manifestacijama i sajmovima, predstavljajući svoje proizvode i šireći svest o vrtlarskim tradicijama. Njihova posvećenost i trud doneli su im ugled među kupcima, a mnogi dolaze iz daleka da bi nabavili njihova jedinstvena i zdrava cvetova.
U ovom poslu, gde se priroda spaja sa veštinom, porodica Joksić ne samo da stvara lepotu, već i jača porodične veze. Svako veče, nakon napornog dana, okupljaju se u svom dvorištu, razmenjujući utiske i smeh, dok pripremaju planove za sutrašnji rad. U tom jednostavnom, ali bogatom životu uverenja, oni ne samo da uzgajaju cvetove, već i uspomene koje će trajati generacijama.
Porodica Joksić ostaje simbol tradicionalnog uzgoja cveća, noseći sa sobom bogatu kulturu i nasleđe, čak i u vremenima kada su uslovi teški. Njihova strast prema ružama i međusobna podrška čine ih ne samo uspešnim, već i srećnim proizvođačima.
