Istraživanja su pokazala da posedovanje pasa ili mačaka može značajno uticati na očuvanje kognitivnih funkcija kod starijih osoba. U novoj studiji, čiji su rezultati objavljeni u „Gardijanu“, istraživači su ustanovili da vlasnici pasa imaju bolje pamćenje, dok vlasnici mačaka pokazuju sporiji opadak verbalnih funkcija u poređenju s osobama koje nemaju kućne ljubimce.
Ova studija, koja je obuhvatila više od 50.000 osoba starijih od 50 godina, ukazuje da druge vrste ljubimaca, poput riba i ptica, nisu imale značajan uticaj na kognitivne funkcije. Istraživači su analizirali podatke iz dugotrajnog istraživanja o zdravlju i penzionisanju u Evropi, koje se sprovodi više od osamnaest godina.
Adrijana Rostekova, istraživač sa Univerziteta u Ženevi koja je vodila studiju, istakla je ključnu ulogu vrste ljubimca. Vlasnici pasa i mačaka imaju prilikom da se više angažuju u interakciji sa svojim ljubimcima, što se ne može reći za vlasnike riba i ptica. Ova razlika u međusobnoj interakciji može značajno uticati na socijalnu stimulaciju, koja je vitalna za održavanje zdravih kognitivnih funkcija.
Psi, kao aktivniji ljubimci, podstiču fizičku aktivnost svojih vlasnika, što može pozitivno uticati na prednji deo mozga. Ova regija odgovara za pažnju i emocionalne reakcije. Slične pogodnosti primećene su i kod vlasnika mačaka, koji takođe uživaju u interakciji i zabavi sa svojim ljubimcima.
Stručnjaci ističu da rezultati ovog istraživanja imaju značajne implikacije za prevenciju demencije i očuvanje zdravlja starijih osoba. U svetu gde starenje populacije postaje sve izraženije, ovakva istraživanja pomažu u razumevanju kako možemo unaprediti kvalitet života starijih.
Sam koncept posedovanja ljubimca prelazi u domenu emocionalnog i mentalnog zdravlja. Vlasnici ljubimaca često izveštavaju o smanjenju stresa, anksioznosti i usamljenosti. Osim toga, briga o ljubimcu može stvoriti osećaj svrhe i odgovornosti, što je posebno važno za starije osobe.
U svetlu ovih saznanja, stručnjaci savetuju da se stariji ljudi razmotre mogućnosti za usvajanje ljubimaca,ili čak volontiranje u azilima, što može doneti dvostruku korist – oni pomažu životinjama i istovremeno sebi unose dodatnu radost i svrhu u život.
Osim zdravstvenih koristi, posedovanje kućnog ljubimca može poboljšati i društvene interakcije. Ljubimci često deluju kao „ledolomci“, olakšavajući komunikaciju među ljudima. Vlasnici pasa, na primer, često se susreću i razgovaraju sa drugim vlasnicima pasa tokom šetnje, što može dovesti do novih prijateljstava.
Ova studija može poslužiti kao podsticaj za istraživače, zdravstvene radnike i professionalce za starenje. Razumevanje benefita koji dolaze s posedovanjem ljubimaca može dovesti do novih pristupa u pomaganju starijim osobama u očuvanju mentalnog zdravlja i koherentnosti.
Istraživanje takođe otvara vrata za dalja ispitivanja o tome kako različiti tipovi kućnih ljubimaca utiču na zdravlje. Možda bi se mogla ispitati i uloga drugih životinja, kao što su zamorci ili zečevi, u podršci mentalnom zdravlju starijih osoba.
U budućnosti bi moglo biti korisno povezati ovaj fenomen sa širim zdravstvenim i socijalnim programima koji bi imali za cilj unapređenje kvaliteta života starijih ljudi. S obzirom na sve veći značaj mentalnog zdravlja, a posebno u starenju populacije, ovakve studije mogu pomoći u oblikovanju politika koje podstiču interakciju sa životinjama kao način očuvanja zdravlja.
Na osnovu svega što je rečeno, jasno je da ljubimci nisu samo naši prijatelji, već mogu igrati ključnu ulogu u podršci našem mentalnom zdravlju kao i na očuvanju kognitivnih funkcija, posebno u starijim godinama.
