Vlast u Srbiji se suočava sa ozbiljnim optužbama nakon izveštaja organizacije Amnesti internešenal, koja tvrdi da se koristi naprednim špijunskim softverima i forenzičkim alatima izraelske kompanije Selebriti (Cellebrite) za hakovanje novinara i aktivista. Ovaj izveštaj, pod nazivom „Digitalni zatvor: Nadzor i suzbijanje civilnog društva u Srbiji“, dokumentuje kako srpske vlasti koriste mobilne forenzičke proizvode da izvuku podatke sa uređaja koji pripadaju kritičkim glasovima u društvu.
Bezbednosno-informativna agencija (BIA) odbacila je ove optužbe, navodeći da se sve njihove aktivnosti sprovode u skladu sa zakonima Srbije. Ipak, izveštaj donosi svedočanstva više aktivista i novinara koji su se žalili na hakovanje njihovih mobilnih telefona, što ukazuje na širok spektar digitalnog nadzora koji može koristiti državnim institucijama protiv svojih kritičara.
U razgovoru za Glas Amerike, novinar Slaviša Milanov iz lokalnog portala „Far“, koji je takođe bio žrtva hakovanja, ističe da se ne oseća ugroženo samo on, već i njegova porodica i kolege. Ova situacija, smatra Milanov, predstavlja ozbiljno kršenje prava, jer se podaci do kojih je država došla mogu lako zloupotrebiti.
„Od kada se bavim novinarstvom, suočavam se sa raznim pritiscima, posebno kada izveštavam o korupciji i ljudskim pravima. U ovom trenutku, kada su se pojavili dokazi o instaliranju maliciosnog softvera na mom telefonu, osećam se još više ugroženim“, kaže Milanov. On sumnja da je njegov uređaj zaražen tokom jednog ispitivanja u policijskoj stanici kada mu je naređeno da isključi telefon i preda ga na čuvanje.
U izveštaju Amnesti se dodaje da su specijalizovani špijunski alati, uključujući i novi Android sistem „NoviSpaj“, korišćeni od strane policije i BIA za instalaciju virusa tokom policijskih razgovora ili pritvora. Ova praksa nije samo bez presedana već i potencijalno opasna za svakog ko se zalaže za ljudska prava ili se bavi novinarstvom u Srbiji. Analize pokazuju da su vlasti koristile ovu tehnologiju kao instrument digitalne represije usmerene protiv civilnog društva.
Šefica regionalnog odeljenja Amnesti internešenal za Evropu, Dinušika Disanajake, ukazuje na to da su ove metode nelojalne i potencijalno drakonske. Njeno izlaganje o upotrebi tehnologije nadzora u svrhu suzbijanja slobode mišljenja i izražavanja, uznemirava ne samo domaću, već i međunarodnu javnost.
BIA je, s druge strane, tvrdila da komentari Amnesti internešenal nisu validni i da se radi o senzacionalizmu, dodajući da se neće upuštati u dalju raspravu o ovim navodima. Međutim, organizacije za ljudska prava i sigurnosni eksperti pozivaju na obustavu nezakonitog digitalnog nadzora i hitnu istragu svih prijavljenih zloupotreba.
Izveštaj takođe beleži da su srpske vlasti koristile forenzički alat, koji je dobijen kao donacija od Norveške, u okviru njihove borbe protiv organizovanog kriminala. Pitanje je postavljeno o etici takvog korišćenja opreme koja je prvobitno pružena da bi pomogla u unapređenju zakona i bezbednosti u zemlji.
Prema rečima zamenice norveškog ministra spoljnih poslova, Marije Varteresian, optužbe iz izveštaja su „alarmantne i neprihvatljive“, a Norveška planira da razgovara sa srpskim vlastima o ovim pitanjima, uz očekivanje da će UNOPS istražiti navode o zloupotrebi angazmovane tehnologije.
Amnesti internešenal upozorava da stalna upotreba invazivnog špijunskog softvera, uključujući Pegasus i NoviSpaj, nije samo problem pojedinih aktivista, već obuhvata i šire društveno pitanje o pravima građana na privatnost i slobodu izražavanja. Mnogi veruju da se ova situacija mora hitno ispraviti, a vladama i organizacijama za ljudska prava iz internationalne zajednice se postavljaju zahtjevi da se aktivno suprotstave ovakvim praksama, sve u cilju očuvanja demokratskih vrednosti u Srbiji.
