Generalni sekretar NATO-a, Mark Rutte, priznao je da je zemljama teško obezbediti sredstva za povećana izdvajanja za odbranu, ali je naglasio da je to neophodno. Na samitu održanom u Hagu, čelnici NATO-a razmatrali su moguća rešenja za izazove sa kojima se savez suočava, posebno s obzirom na sve veće pretnje iz Rusije i trenutne geopolitičke napetosti.
Jedna od centralnih tema sastanka bila je povećanje vojnih izdataka na pet posto BDP-a, što je deo odgovora na zahteve američkog predsednika Donalda Trumpa i strahove evropskih država nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Rutte je istakao apsolutno uvjerenje među liderima o potrebi povećanja odbrambenih troškova. „Sa ovom ruskom pretnjom i teškom međunarodnom sigurnosnom situacijom, nema alternative“, rekao je Rutte.
Dužnosnici NATO-a nadaju se da sukob između Izraela i Irana, kao i američki napadi na iranske nuklearne objekte, neće zaseniti diskusiju o odbrambenim troškovima. Trump je tokom svog mandata često iznosio pretenzije da neće štititi članice NATO-a ukoliko one ne doprinosi dovoljno svojim vojnim budžetima, što dodatno komplikuje situaciju.
U izjavi tokom leta u avionu Air Force One, Trump je rekao da postoje „brojne definicije“ klauzule o uzajamnom odbrani, naglašavajući svoju posvećenost očuvanju života i sigurnosti. Taj novi plan, koji podrazumeva drastično povećanje trenutnog cilja od dva posto BDP-a, mogao bi da znači stotine milijardi dolara dodatnih troškova godišnje. Zemlje bi trebalo da potroše 3,5 posto na vojne izdatke kao što su oprema i vojnici, a 1,5 posto na mere povezane s odbranom kao što su kibernetička sigurnost i infrastruktura.
Iako su sve članice NATO-a podržale novi cilj, Španija je saopštila da ne mora da ga dostigne, tvrdeći da može ispuniti svoje obaveze sa manjim izdatcima. Rutte je pristao na kompromis s španskim premijerom Pedrom Sánchezom, nastojeći da Trumpu omogući diplomatsku pobedu.
Pohvala koju je Rutte uputio Trumpu ukazuje na obične taktičke pokrete u diplomaciji. „Ostvarićete ono što nijedan američki predsednik nije mogao decenijama“, rekao je Rutte u privatnoj poruci Trumpu, naglašavajući kako će Evropa „mnogo platiti“ kao deo tog dogovora.
Samit je takođe očekivano skratio konačno saopštenje, usmeravajući se isključivo na ciljeve povećanja odbrambenih troškova. Iako se u tom dokumentu očekuje jasno pominjanje Rusije kao pretnje i reafirmacija podrške Ukrajini, trenutni tonovi Trumpove administracije su manje podržavajući prema Kijevu u poređenju sa prethodnom administracijom.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski bio je pozvan na večeru pre samita, ali nije imao mesto na glavnom sastanku. Međutim, Trump je naznanio mogućnost susreta sa Zelenskim kako bi razgovarali o nabavci američkog oružja, uključujući sistema patriotske odbrane.
Kremlj je reagovao na sastanak, optuživši NATO za potkivanje stabilnosti i za „neodgovornu militarizaciju“. Rusija se opisuje kao „demon iz pakla“, što se koristi da bi se pravdalo povećanje vojnog budžeta zemalja članica. U kontekstu globalnih tenzija i pretnji, suštinska rasprava o odbrambenim izdavanjima postaje još važnija, te se Evropa suočava s izazovima u obezbeđivanju svoje sigurnosti usprkos teškim ekonomskim okolnostima.
U narednim godinama, jasno je da će povećanje vojnih izdataka postati centralna tema u evropskoj politici, kao i ključni faktor u globalnoj bezbednosnoj arhitekturi, koja se sve više suočava s brojnim pretnjama i izazovima. Samit u Hagu predstavlja korak ka redefinisanju pristupa odbrani u svetlu promenjenih uslova na terenu.
