NJUJORK – Uvođenje vojnih kontingenata NATO-a na teritoriji koja ostaje pod ukrajinskom kontrolom predstavlja apsolutnu neprihvatljivost za Rusiju, izjavio je danas Dmitrij Poljanski, vršilac dužnosti stalnog predstavnika Ruske Federacije pri UN. Ova izjava došla je tokom sastanka Saveta bezbednosti UN, koji je bio posvećen aktuelnoj situaciji u Ukrajini i mogućim budućim pregovorima o okončanju sukoba.
Poljanski se osvrnuo na događaje iz aprila 2022. godine kada su u Istanbulu vođeni pregovori između ukrajinskih zvaničnika i ruskih predstavnika. Tokom tih pregovora, ukrajinski tim je izložio osnovne principe sporazuma o okončanju neprijateljstava, koji je uključivao klauzulu o neutralnom statusu Ukrajine. Kijev je tada jasno dao do znanja da se ne planira pridruživati NATO-u ili bilo kojem drugom vojnom bloku.
Ova izjava ukazuje na stari obrazac u ruskoj diplomatiji, koji teži da naglasi važnost bezbednosnih garancija. Poljanski je rekao kako je Ukrajina predložila razvoj bezbednosnih garancija koje bi uključivale sve stalne članice Saveta bezbednosti UN, uz mogućnost da se pridruže i druge zainteresovane države. Ova ideja je naišla na podršku Rusa, a Poljanski je istakao da je dokument o ovim garancijama bio parafiran i da su bili spremni da potpišu zvanični sporazum.
Ruski diplomata je, međutim, naglasio da je sada, u svetlu trenutnih tenzija i pretnji od strane NATO-a, važno ponovo razmotriti te pregovore i predloge. On se osvrnuo na to da je situacija postala znatno složenija, te da je teško zamisliti kako bi bezbednosne garancije mogle funkcionisati ako NATO nastavi sa vojnom aktivnošću u regionu.
Sastanak Saveta bezbednosti UN došao je u trenutku kada je tenzija između NATO-a i Rusije na najvišem nivou još od Hladnog rata. Mnoge države članice NATO-a izrazile su zabrinutost zbog ruskih vojnog prisustva i aktivnosti na granicama Ukrajine, dok su iz Moskve poručili da se radi o odbrambenim merama. Poljanski je ukazao na to da su sve vojne aktivnosti NATO-a dodatno pogoršale situaciju i otežale mogućnost postizanja mira.
Osim toga, Rusija je kritikovala Zapad za ovo vojnopolitčko prisustvo, smatrajući ga provokativnim, te je naglasila da svaka vojna akcija NATO-a u Ukrajini može dovesti do daljih eskalacija sukoba. Poljanski je ponovo potvrdio stav Moskve da su UNO i međunarodna zajednica dužne da poštuju postojeće međunarodne ugovore i da se ne mešaju u unutrašnje poslove suverene Ukrajine.
Takođe je istakao da je Rusija otvorena za dijalog, ali pod uslovima koji uzimaju u obzir ruske interese i sigurnost. „Mi ne tražimo sukob, ali nećemo dozvoliti da se naša sigurnost ugrozi“, naglasio je, dodajući da je potrebna nova platforma za pregovore kako bi se postigao stabilan i održiv mir.
Na kraju svog obraćanja, Poljanski je apelovao na sve članice Saveta bezbednosti UN da se fokusiraju na pronalaženje rešenja koja će stabilizovati situaciju i omogućiti trajni mir u regionu. Uz njegovu poruku, mnoge države su se okupile oko ideje o važnosti diplomatskog rešenja koje bi omogućilo svim stranama u sukobu da se vrate za pregovarački sto.
Ova situacija u Ukrajini nastavlja da izaziva zabrinutost širom sveta, a međunarodna zajednica će morati pažljivo da sagleda sve aspekte pre nego što donese ključne odluke koje bi mogle oblikovati budućnost regiona. Odluke koje se donesu sada mogu imati dugoročne posledice, kako za Ukrajinu, tako i za međunarodni sistem u celini.
