Veče muzičkih, filmskih i likovnih ostvarenja mladih umetnika „Voljeni nikad ne umiru“ održano je u Svečanoj sali Doma Vojske Srbije u spomen na Andriju Čikića, mladog pijanistu koji je izgubio život u tragičnom događaju u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. Ova emotivna manifestacija bila je prilika da se obeleži drugi nebeski rođendan Andrije i da se iskaže poštovanje prema njegovom talentu i osobnosti. Njegova majka, Suzana Stanković Čikić, okupila je prijatelje, porodicu i umetnike kako bi zajednički proslavili Andrijin život i sećanje na njega.
Suzana Stanković Čikić je u svom dirljivom obraćanju istakla koliko joj nedostaje sin i kako bi Andrija, da je živ, proslavio svoj 16. rođendan sa prijateljima. Ovaj događaj je bio ispunjen ljubavlju i sećanjem, a mudre reči koja je izgovorila podsetile su sve prisutne na vrednost prijateljstva i ljubavi. „Svog sina volim beskrajno i znam da je on sada ovde sa mnom“, rekla je Suzana, ističući njegovu dobrotu i talenat koji se manifestovao već u mladosti.
Andrija Čikić bio je poznat po svojoj strastvenoj ljubavi prema muzici. Suze su se slivale sa lica prisutnih dok se Suzana prisećala njegovog osmeha i trenutaka koje su provodili zajedno. Pričala je o tome kako je već u ranim godinama svojim talentom pokazivao izvanrednu nadarenost, kao i kako je bio radost za sve koji su ga poznavali. „Savršen si kakav jesi“, rekla je, podsećajući se posebno naive i trajne ljubavi koju je imala prema svom sinu.
Tokom večeri, prisutni umetnici imali su priliku da pokažu svoj talenat kao deo programa. Mladi pijanista Igor Glavašić je izveo Bahov Preludijum u es molu, a zatim i drugu povezujuću muziku od Hajdna do Čajkovskog. Ovo je bila snažna ilustracija Andrijinog muziciranja i umetničkog izražavanja koje su svi osetili kao deo atmosfere.
Dunja Klaić predstavila je svoju sliku „Novi početak“, koja je vizualno dopunila muzičke nastupe i dala dodatni sloj emocionalne dubine. Milica Petrović, učenica koja je bila bliska prijateljica Andrije, pročitala je svoj esej „Autogram vredan miliona“, govoreći o svom posebnim prijateljstvu sa njim i njegovom sposobnosti da širi sreću i svetlost svojim prisustvom.
Mnogobrojni mladi umetnici su izvodili različite kompozicije, od klasične muzike do svojih originalnih dela posvećenih Andriji i njegovom nasleđu. David Božić, koji je prošle godine osvojio prvo mesto u memorijalu posvećenom Andriji, izveo je svoju kompoziciju „Suzdalj“. Čarna Janičić, mlada devojčica izvela je svoju inspirativnu kompoziciju „Posle tišine“, pokazujući da umetnost može biti sredstvo izražavanja a i način lečenja.
Uz nastupe i emotivna obraćanja, večer je imala i vizuelni deo. Prikazan je kratki film o Andriji, nazvan „Novi početak“, koji je pružio uvid u njegovu osobnost i strast prema muzici. Program je kulminirao izvanrednim izvođenjem „Emocija“, kompozicije koju je Andrija napisao, a izveo je kamerni orkestar pod vođstvom dirigentkinje Katarine Božić.
Sve su to bili trenuci koji su podsećali okupljene na važnost sećanja, ljubavi i vlastite umetnosti kao sredstva za prevazilaženje bola i očuvanje sećanja na one koje volimo. Veče „Voljeni nikad ne umiru“ zaista je ovekovečilo uspomenu na mladog Andriju Čikića i ukazalo na to kako umetnost može biti most koji povezuje ljude i pomaže u izlečenju.
