Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je večeras u emisiji Oko na RTS-u da je trenutna situacija oko Naftne industrije Srbije (NIS) izuzetno kompleksna, a ključni faktor u daljoj proceduri zavisi od američke kancelarije OFAK (Kancelarija za upravljenje imovinom u inostranstvu). Prema njegovim rečima, ostalo je još samo dve nedelje do datuma kada bi sankcije mogle da stupe na snagu, a ne zna se da li će Srbija dobiti produženje od 90 dana ili će morati da završi sve obaveze do 27. februara.
Bajatović je naglasio da je neizvesno kada će doći do razgovora između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina. U ovom trenutku, nije jasno koliko će brzo napredovati pregovori između OFAK-a i NIS-a, s obzirom na to da su već obavljena tri kruga razmene dokumenata.
On je ukazao na značaj NIS-a za srpsku ekonomiju, naglašavajući da ovaj sektor ima 12 procenata uticaja na privredu i da puni pet procenata budžeta zemlje. Bajatović je istakao da je ključno zadržati preradu derivata kako bi Srbija izbegla postati žrtva okolnih energetskih kompanija. Prema njegovim rečima, bez prerade, Srbija postaje ranjiva na konkurenciju iz inostranstva.
Bajatović je dodatno objasnio da, iako se spekuliše o smanjenju uvoza ruske nafte, postoji značajna unutrašnja potreba za srpskom naftom. NIS trenutno obezbeđuje 25 procenata potrebne nafte za svoje operacije, a nezadovoljstvo je izazvao i stav SAD prema ruskom tržištu. Prema njemu, NIS nije finansirao rat u Ukrajini, već su sredstva reinvestirana u kompaniju, a ukupan iznos je dostigao 3,6 milijardi evra.
Na pitanje ko će popustiti u pregovorima, Bajatović je bio skeptičan kada su u pitanju stavovi SAD i Rusije, naglasivši da nije realno očekivati od Rusije da prodaje resurs koji vredi četiri milijarde za samo 600 miliona. U svetlu ovih pregovora, posebno je pomeno nedavne posete specijalnog izaslanika bivšeg predsednika Trampa Moskvi, što dodatno komplikuje situaciju.
Bajatović je takođe izrazio zabrinutost oko plaćanja ruske nafte, ukazujući na to da nijedna zapadna banka neće sarađivati sa NIS-om u trenutnim okolnostima. Kako bi se obezbedila kontinuirana isporuka nafte i gasa, Srbija bi mogla da razmotri alternativne metode plaćanja, kao što su ukrštena plaćanja sa arapskim zemljama ili korišćenje lokalnih valuta.
Postavljajući pitanje kako će Srbija ovladati ovom situacijom, Bajatović je izrazio nadu da postoji volja za pronalaženjem rešenja, navodeći primere uspešnih dogovora urađenih za slične kompanije u Evropi. Njegova ocena situacije sugeriše da je problem ne samo u sankcijama, već i u načinu kako se plaćaju energenti, jer se bez zapadnih banaka ne može osigurati adekvatno snabdevanje.
Na kraju, Bajatović je istakao da će rešenje za ovaj problem biti moguće samo ako Srbija nastavi sa redovnim plaćanjem gasa, što bi omogućilo da ostane u pozitivnim poslovnim odnosima sa Rusijom. Naglasio je da je potreba za ruskim gasom i naftom neizostavna u narednih 20 godina i da bez toga nije moguće zamisliti energetsku stabilnost u Evropi.
Ova situacija sa NIS-om i američkim sankcijama stvara neizvesnost za Srbiju. Bajatović je pozvao na brze odluke i akcije kako bi se osiguralo da Srbija premosti ove izazove i nastavi da funkcioniše na energetskom tržištu sa što manje prepreka.
