Sociolog Vladimir Vuletić izrazio je svoju zabrinutost da izbori ne mogu doneti rešenje za duboke podele u srpskom društvu. U intervjuu za Tanjug, Vuletić je naglasio kako trenutna kriza, koja traje od 2017. godine, nije rezultat samo aktuelnih okolnosti, već dugoročan problem koji se teško može razrešiti na brz način.
Prema njegovim rečima, izbori mogu privremeno smanjiti tenzije ili ih čak povećati, ali često ne dovode do suštinskih promena. „Kada god su izbori održani, to nije značilo kraj podela; naprotiv, često je situacija postajala još složenija“, rekao je Vuletić. On je primetio da su u poslednjoj deceniji izbori često prepoznati uz izgovore da ih gubitnici priznaju, ali samo kroz učestvovanje u vlasti, često bez formalnog priznanja rezultata.
Vuletić ističe da socijalno-politička kriza u Srbiji nije novijeg datuma i da je do sada zabeleženo više protesta, uključujući pokrete kao što su „Stop krvavim košuljama“ i „Jedan od pet miliona“, koji su se dogodili u različitim kontekstima. „Naša društvena stvarnost je znatno složenija. Pojavljuju se nove generacije, mladi ljudi koji se žele izraziti i koji ukazuju na probleme, ali ne vide jasnu alternativu trenutnom režimu“, kaže Vuletić.
Nova generacija, kako je naveo, se pridružuje protestima, ali s drugačijim stavovima i željama. Ovi mladi ljudi, rekao je Vuletić, nisu zadovoljni aktuelnim stanjem, ali ni onim što nude opozicione stranke, koje često izgledaju nekompetentno ili neprivlačno. Ova generacija zahteva više, traži odgovore na vitalna pitanja i sposobnost institucionalnog delovanja, što se čini teško ostvarivim zbog trenutne političke klime.
Vuletić smatra da je važno prepoznati promene u skoroj budućnosti, zbog čega je potrebno raditi na dialogu i izgradnji poverenja među strankama i građanima. „Sama ideja da izbori donose mir i stabilnost u našem društvu postala je problematična, jer su i naša iskustva i svetske tendencije pokazale suprotno“, dodaje sociolog.
Kritikuje trenutne vođe i njihovu sposobnost da prevaziđu izazove s kojima se suočava društvo. On veruje da legendarna ideja liberalne demokratije, koja smatra da izbori mogu doneti prave izbore za narod, više ne funkcioniše u praksi. „Mi stalno ponavljamo iste greške. Videli smo da prošli izbori nisu doneli stabilnost i poštovanje rezultata, a pitanje je da li ćemo sledeći put učiniti isto“, upozorava Vuletić.
S obzirom na navedeno, Vuletić predlaže veće uključivanje mladih u političke procese i donošenje odluka. Prema njegovom mišljenju, to bi moglo pomoći u smanjenju tenzija i razvoju konstruktivnog dijaloga između različitih strana u društvu. Takođe, veruje da bi promene u obrazovanju mogle igrati ključnu ulogu u stvaranju osvešćene i aktivne mlade generacije koja će biti sposobna da utiče na svoje okruženje.
U narednim mesecima, dok se pripreme za izbore nastavljaju, pitanja o tome kako će se podela u društvu odraziti na izborne rezultate i kako će se još jedna generacija političara suočiti s izazovima ostaju jako aktuelna. Klimava politička scena i svest o dubokim društvenim podelama stvaraju okruženje koje je nepredvidivo i u kojem, prema Vuletiću, mora doći do hitnih i konstruktivnih promena kako bi se izbegla dalja polarizacija društva.
Na kraju, Vuletić naglašava da je važno nastaviti razgovore o društvenim pitanjima izvan okvira izbornih ciklusa, jer samo kroz trajni dijalog možemo očekivati napredak i stvaranje stabilnijeg društva.
