Novo istraživanje ukazuje na alarmantnu vezu između gojaznosti u ranim dvadesetim i povećanog rizika od prerane smrti. Ova studija, koja je obuhvatila više od 620.000 odraslih, pokazuje da prosečna osoba dobije oko pola kilograma godišnje između 17. i 60. godine života. Međutim, posebno zabrinjavajući su nalazi da su oni koji su stekli višak kilograma pre tridesete, imali znatno veći rizik od ozbiljnih zdravstvenih problema.
Kod muškaraca, gojaznost pre tridesete povećava rizik od prerane smrti za čak 79%, dok je kod žena taj broj još veći, sa 84%. Ovi podaci ukazuju na to da je rani adultni period, a posebno prelazak iz adolescencije u odraslo doba, ključan trenutak kada se mnogi mladi ljudi suočavaju s problemom gojenja.
Autorka studije, Hujen Le sa Univerziteta Lund u Švedskoj, naglašava da je rani period odrasle dobi vreme kada mladi često preuzimaju odgovornost za sopstveno snabdevanje hranom. To često dovodi do povećanog konzumiranja brze hrane i industrijski prerađenih obroka, što može značajno uticati na telesnu težinu i zdravlje.
„Poruka istraživanja je jasna – izbegavanje gojenja, naročito krajem tinejdžerskog doba i tokom dvadesetih, može imati ogromne posledice za dugoročno zdravlje“, istakla je Le. Ovi nalazi sugerišu da je prevencija gojaznosti posebno važna u ovoj fazi života.
Period između 17. i 30. godine je ključan za formiranje zdravih životnih navika koje mogu trajati ceo život. Razvijanje gojaznosti u mladosti je povezano s višim rizikom od smrtnosti izazvane hroničnim bolestima kasnije u životu. Iako su slični rizici primećeni i kod onih koji su se ugojili u srednjim godinama, oni su znatno manji. Naime, rizik od smrti povezan s gojenjem u periodu između 45. i 60. godine iznosi oko 25%, a između 30. i 45. godine 52%.
Rezultati istraživanja ukazuju na zabrinjavajuću činjenicu da svako godišnje povećanje telesne mase od samo pola kilograma kod osoba mlađih od 30 godina dovodi do značajnog povećanja rizika od prerane smrti. Tako je, na primer, kod muškaraca rizik povećan za 24%, dok je kod žena taj procenat nešto manji, iznoseći 22%.
Stručnjaci naglašavaju važnost periode između 17. i 30. godine u formiranju zdravih životnih obrazaca. Profesorka Tanja Stoks ističe da čak i umereno gojenje u dvadesetim godinama može dugoročno značajno povećati rizik od prerane smrti. „Što ranije počnete da živite zdravo, veće su šanse da duže živite“, naglašava ona.
Istraživanje naglašava ne samo potrebnu promenu u ishrani i životnom stilu, već i važnost obrazovanja mladih o zdravlju i nutriciji. Razvijanje svesti o faktoru zdravlja u ovom kritičnom periodu može pružiti osnovu za dugoročno zdravlje i dobrobit.
Rezultati istraživanja predstavljeni su na Evropskom kongresu o gojaznosti održanom u Malagi u Španiji, gde su stručnjaci ukazali na hitnost problema koji predstavlja gojaznost među mladima. Ovo istraživanje može poslužiti kao podstrek za dalja istraživanja, ali i za implementaciju mjera koje bi pomogle mladim ljudima da se bore protiv gojaznosti.
Na kraju, važno je razumeti da je zdravlje u našim rukama. Promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti i načinu života mogu imati značajan uticaj na kvalitet života. Prevencija gojaznosti u ranim godinama može da bude ključ za živote koji nisu samo duži, već i zdraviji.
