U januaru 2023. godine, Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) zabeležila je značajan interes poslodavaca za nova radna mesta, sa ukupno 15.744 oglasa za zapošljavanje. Ovi podaci otkrivaju koji su sektori tržišta rada trenutno najtraženiji, kao i koji su profili radnika najpotrebniji kompanijama.
Na vrhu liste traženih zanimanja nalaze se programeri, za koje je objavljeno čak 1.635 oglasa. Ovaj trend ukazuje na sve veću potražnju za IT stručnjacima, u skladu sa digitalizacijom i razvojem tehnologije koja zahteva moderne veštine u programiranju i razvoju softverskih rešenja.
Nakon programera, slede manuelni radnici u niskogradnji, za koje je raspisano 1.063 oglasa. Radnici u ovoj branši su ključni za razvoj infrastrukture i građevinskih projekata, a njihova potražnja govori o aktivnostima i investicijama u građevinski sektor. U nastavku liste, zanimanja kao što su tesari (651 oglas), zidari (625), armirači (621), i čistači prostorija (620) takođe beleže značajan broj oglasa, što ukazuje na potrebu za fizičkim radnicima u različitim industrijama.
Vozači su još jedna kategorija radnika koja se pokazuje kao veoma tražena, sa 392 raspisana slobodna radna mesta. Ovaj trend može biti povezan sa rastućom potrebom za dostavnim i transportnim uslugama, posebno u postpandemijskom periodu kada su e-trgovina i domaće dostave postale uobičajene.
S druge strane, na drugom kraju spektra nalaze se zanimanja koja beleže male potrebe za zapošljavanjem. Na listi sa samo dva raspisana oglasa nalaze se lekari, kao i nastavnici fizike, nastavnici predmetne nastave u osnovnom obrazovanju, filologi, i instruktori vožnje. Ova saznanja mogu biti iznenađujuća s obzirom na nedostatak radne snage u zdravstvenom sektoru i obrazovanju, i ukazuju na moguću potrebu za promenama u pristupu zapošljavanju u ovim oblastima.
Još jedna zanimljivost je da je za nekolicinu zanimanja uopšte raspisan samo po jedan oglas. Među tim zanimanjima našli su se grafički dizajneri, poslastičari, industrijski inženjeri, menadžeri u veleprodaji, stručnjaci za razvoj ljudskih resursa, i mašinski monteri. Ova tendencija može sugerisati specifične i visoko kvalifikovane pozicije koje možda zahtevaju precizno usklađivanje između poslodavaca i kandidata.
Ovi podaci iz NSZ pružaju dragocene informacije o trenutnom stanju tržišta rada i usmeravaju kako radnike tako i poslodavce u pravcu pronalaženja najpovoljnijih rešenja za zapošljavanje. Uzimajući u obzir sve veće razlike u potražnji među različitim sektorima, poslodavci će biti izazvani da razvijaju strategije koje će im omogućiti da privuku i zadrže potrebne talente.
Osim toga, radnici bi trebali biti svesni potreba tržišta i razmisliti o unapređenju svojih veština, kako bi se prilagodili zahtevima poslodavaca. Ovaj trend ukazuje i na značaj kontinuiranog obrazovanja i obuke u cilju ostajanja konkurentnim u brzo menjajućem radnom okruženju.
U zaključku, dok se može primetiti jača potražnja za određene profesionalne veštine, isto tako se ukazuje na kritičnu potrebu za analizom i prilagođavanjem obrazovnih i radnih politika kako bi se unapredila situacija na tržištu rada. Ostaje da se vidi kako će se ove tendencije razvijati u narednim mesecima, ali jasno je da su prilike za zapošljavanje prisutne, dok su iste takođe izazvane dinamičnim promenama u industrijama širom zemlje.
