Dario Amodei, izvršni direktor AI startapa Antropik, izneo je u ponedeljak stav da bi veštačka inteligencija mogla da preuzme zadatak pisanja koda od softverskih programera u vrlo bliskoj budućnosti. Na događaju Saveta za spoljne odnose, Amodei je rekao da očekuje da će u narednih šest meseci AI moći da generiše 90 odsto potrebnog koda, a da bismo za godinu dana mogli živeti u svetu gde veštačka inteligencija piše sav kod.
Amodei je istakao da softverski programeri i dalje neće biti potpuno zamenjeni, bar ne u bliskoj budućnosti. Ljudi će, prema njegovim rečima, morati da pružaju AI modelima dizajnerske smernice i uslove neophodne za razvoj softverskih proizvoda. On veruje da će AI sistemi postepeno preuzimati sve više manjih zadataka koji su trenutno u nadležnosti ljudi, što bi na kraju moglo dovesti do situacije u kojoj će veštačka inteligencija moći da obavlja sve funkcije koje i ljudi.
Osnivač Antropika, koji je prethodno radio u OpenAI, ukazao je na to da se očekuje da će uticaj veštačke inteligencije postati još očigledniji u narednim godinama. U razgovoru za Njujork tajms, Amodei je napomenuo da ljudi ne prepoznaju u potpunosti značaj i moguće posledice koje AI može imati na njihove živote i prijem na tržištu rada. Predvideo je da će se u naredne dve godine ljudi sve više upoznavati sa rizicima i koristima koje veštačka inteligencija donosi.
U raspravi o tome kako veštačka inteligencija utiče na softversku industriju, Amodei nije usamljen. Gari Tan, predsednik i izvršni direktor startap inkubatora Y Combinator, takođe je ukazao na trend koji se sve više pojavljuje među novim osnivačima. U objavi na društvenoj mreži X, Tan je rekao da se jedna četvrtina osnivača u zimskom ciklusu 2025. godine oslanja na veštačku inteligenciju da bi pisali kod, a da modeli veštačke inteligencije generišu oko 95 odsto linija koda za ove startape.
Prema podacima koje je izneo Kristalina Georgieva, generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda, veštačka inteligencija bi mogla uticati na oko 40% globalnih poslova. Ona je istakla da bi polovina tih ugroženih poslova mogla imati koristi od integracije AI-ja, što bi dovelo do povećanja produktivnosti. S druge strane, Georgieva je upozorila da bi za drugu polovinu poslova veštačka inteligencija mogla preuzeti ključne zadatke, što bi moglo smanjiti potražnju za ljudskom radnom snagom, dovesti do smanjenja plata i zapošljavanja.
Amodeijeve tvrdnje i komentari drugih stručnjaka osvetljavaju kako će se veštačka inteligencija razvijati i uticati na tržište rada. Njihova upozorenja ukazuju na potrebu za promenama u obrazovanju i obuci, kako bi se radnici pripremili za novu eru u kojoj će veštačka inteligencija igrati dominantnu ulogu u mnogim industrijama.
Kako se veštačka inteligencija nastavlja razvijati, postavlja se pitanje kako će društvo reagovati na ove promene. Dok neki smatraju da bi AI mogao doneti značajne prednosti i unaprediti životne uslove, drugi izražavaju brige zbog mogućeg gubitka radnih mesta i ekonomskih nejednakosti.
U ovom trenutku, sve oči su uprte u dalji razvoj veštačke inteligencije i njen potencijal da menja način na koji radimo, živimo i finansijski se osiguravamo. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste kako će ljudi i institucije reagovati na izazove i prilike koje donosi era veštačke inteligencije, dok se svet brzo menja pred našim očima.
