Stručnjaci ističu da je nagli skok obolelih od velikog kašlja često vezan za posledice pandemije COVID-19, kao i za mere zaštite koje su bile na snazi, poput nošenja maski i fizičke distance. Tokom perioda izolacije, tradicionalne bolesti poput velikog kašlja su bile znatno ređe, što je obezbedilo lažan osećaj zaštite. Štaviše, prošle godine u zemlji je registrovan i veći broj obolelih od gripa.
Zvanični podaci pokazuju da je broj obolelih od velikog kašlja u Beogradu znatno opao u poslednjih pet godina, sa 29 registrovanih slučajeva 2018. godine, na dva slučaja u 2021. godini, dok 2022. godine nije zabeležen nijedan slučaj. Međutim, nakon popuštanja mera, povećan je broj infekcija, što potvrđuje i dr Vesna Ćeriman Krstić, internista-onkolog, koja objašnjava da su ljudi tokom pandemije bili više zaštićeni, pa su sada infekcije postale češće.
Virusne infekcije, uključujući veliki kašalj, obično ne zahtevaju specifičnu terapiju, a kod pacijenata bez pridruženih bolesti, simptomi su često blagi. Dr Ćeriman Krstić napominje da je kod imunokompromitovanih pacijenata, male dece koja nisu vakcinisana, i trudnica moguće ozbiljnije stanje. Za odrasle, kašalj obično prolazi bez problema, ali u rizičnim grupama može doći do ozbiljnih posledica.
U Srbiji je vakcinacija protiv velikog kašlja ključna za prevenciju. Preporučuje se davanje dve doze vakcine u prvoj godini života, sa revakcinacijom u drugoj godini. Uvedena je i peta doza vakcine, „pentaksim“, koja sadrži komponentu protiv pertusisa. Epidemiolog dr Nebojša Bohucki ističe da je vakcinacija od suštinskog značaja, jer kada se postigne visok vakcinalni obuhvat, kolektivni imunitet može značajno smanjiti rizik od obolevanja.
Nažalost, vakcinalni obuhvat u Srbiji nije zadovoljavajući. Podaci iz 2022. godine pokazuju da je samo 91,5% dece primilo tri doze vakcine u prvoj godini života, dok je obuhvat u drugoj godini života još niži, oko 80,6%. Bohucki naglašava da bi idealno bilo da obuhvat vakcinom bude 95%, kako bi se stvorio kolektivni imunitet. Manja stopa vakcinacije je često rezultat antivakcinacionih stavova i širenja dezinformacija.
Smanjena svest o važnosti vakcinacije može dovesti do povećanja slučajeva velikog kašlja, što je već primećeno u nekoliko evropskih zemalja. Belgija se suočava s epidemijom, dok se situacija pogoršava u državama gde vakcinacija nije obavezna. Dr Bohucki naglašava da je veliki kašalj bolest koja nikada nije u potpunosti nestala i da je važno podsećati se na jednostavne preventive, kao što je vakcinacija, kako bi se sprečila pojačana infekcija.
Među simptomima velikog kašlja su: učestalo kijanje, curenje iz nosa, blagi kašalj, povišena temperatura, i malaksalost u početku. Kasnije, simptomi se pogoršavaju, a manifestacije uključuju napade kašlja koji mogu dovesti do povraćanja, problema s disanjem, i gubitka daha. U najtežim slučajevima, deca mogu postati plava zbog hipoksije.
Na kraju, dr Bohucki naglašava da je vakcinacija, posebno za trudnice, ključna jer one prenose antitela na novorođenče, čime se obezbeđuje zaštita tokom prvih meseci života. Samo kroz adekvatnu vakcinaciju možemo se boriti protiv antivakserstva i stvoriti sigurnije okruženje za našu decu. Ova podrška javnom zdravlju može značajno smanjiti rizik od teških oblika bolesti u budućnosti.
