Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, održao je konferenciju za novinare u Moskvi sa srpskim kolegom Markom Đurićem, gde je istakao značaj nastavka saradnje u naftnoj industriji Srbije (NIS). Lavrov je izrazio zabrinutost zbog pritisaka koji dolaze iz inostranstva, naglašavajući da određene zapadne snage pokušavaju da destabilizuju odnose između Srbije i Rusije, posebno u kontekstu NIS-a, koji je ključan za srpsku ekonomiju.
„Suočavamo se sa situacijom u kojoj oni koji su navikli na nepoštenu konkurenciju pokušavaju da ometaju naše zajedničko preduzeće NIS. Dogovorili smo se sa srpskim prijateljima da nastavimo rad kako bismo zaštitili zajedničke interese“, rekao je Lavrov. Ova izjava dolazi u svetlu sankcija koje su Sjedinjene Američke Države uvele NIS-u 10. januara, usled udela u vlasništvu ruske kompanije Gazprom neft. Ove sankcije imaju za cilj da spreče Rusiju da koristi prihod od energetskih resursa za finansiranje rata u Ukrajini.
U NIS-u, ruske kompanije Gazprom neft i Gazprom poseduju većinski udeo od 56,15%, dok je Srbija zadržala skoro trećinu vlasničkog udela. Lavrov je naglasio da je Rusija najveći isporučitelj prirodnog gasa Srbiji, pokrivajući oko 85% potreba ovog energenta. „Uvek smo obezbeđivali energente našim srpskim prijateljima“, istakao je Lavrov, naglašavajući povjerenje i partnerstvo koje se razvijalo tokom godina.
Takođe, Lavrov je osudio „mešanje stranih sila, pre svega zapadnih zemalja, u unutrašnje političke procese u Srbiji“. On je istakao važnost Srbije kao ključnog faktora stabilnosti u regionu i poručio da će Rusija nastaviti da pruža podršku Srbiji, posebno kada je reč o zaštiti njegovih interesa u vezi sa Kosovom. „Stojimo uz našu srpsku braću po pitanju Rezolucije 1244 koja i dalje zadržava svoju aktuelnost“, kazao je Lavrov, potvrđujući jedinstvo u pristupu ovoj temi.
Na svojoj strani, ministar Đurić je zahvalio Rusiji na dugogodišnjem prijateljstvu i podršci. On je naglasio da je Srbija u potrazi za rešenjima koja neće ugroziti njene građane, ističući da sankcije ne bi trebale da postanu kolateralna šteta za obične ljude. „Ne podržavamo sankcije i želimo da naši građani ne budu oštećeni usled međunarodnih političkih napetosti“, izjavio je Đurić.
Naftna industrija Srbije (NIS) je podnela zahtev američkom Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC) za odlaganje sankcija dok se ne nađe rešenje za vlasničke odnose unutar kompanije. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, poslednji put je komentarisao ovu situaciju u februaru, rekavši da se još čeka odgovor iz SAD-a.
Đurić je takođe napomenuo da Srbija nastavlja svoj evropski put, ali da neće zaboraviti ili zapostaviti svoja tradicionalna prijateljstva. On je istakao kako će Srbija i dalje razvijati konstruktivne odnose sa Ruskom Federacijom i svojim partnerima u međunarodnoj zajednici.
Osim toga, Srbija se, zajedno sa Belorusijom, izdvaja kao jedina evropska zemlja koja nije priznala sankcije protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu, što dodatno naglašava traženi balans između zapadnih odnosa i tradicionalne podrške Rusije.
U ovoj situaciji, odnosi između Srbije i Rusije se čine sve važnijima, kako u ekonomskom tako i u političkom smislu, a budućnost tih odnosa će verovatno zavisiti od globalnih političkih dinamika i nastavka dijaloga na visokom nivou između dve zemlje. U svakom slučaju, Lavrov i Đurić su pokazali jasnu volju za nastavak saradnje, uprkos izazovima sa kojima se suočavaju.
