Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da su zapadne zemlje, među kojima se izdvaja Nemačka, prekršile princip nepovredivosti granica, koji je predviđen Helsinškim aktom iz 1975. godine. Ova izjava došla je u kontekstu analize kako su se zapadne države ponašale prema ovom aktuelnom dokumentu tokom devedesetih godina, kada su priznale nezavisnost Slovenije i Hrvatske, koje su jednostrano napustile Jugoslaviju.
U članku pod nazivom „Pola veka Helsinškog akta: očekivanja, stvarnost, perspektive“, objavljenom u „Rosijskoj gazeti“, Lavrov naglašava da zapadne države često manipulišu pravilima kako bi ih prilagodile svojim interesima. Prema njegovim rečima, one su smatrale poštovanje principa Helsinškog akta teretom, dok su istovremeno vršile pritisak na druge zemlje da ih sprovode na selektivan način, ali samo u meri koja odgovara zapadnim interesima.
Lavrov je istakao da je za ovo prilagođavanje žrtvovano pravilo konsenzusa, koje leži u osnovi saradnje među zemljama članicama. Helsinški akt, poznat kao Završni akt Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi, potpisan je 1. avgusta 1975. godine i postavio je temelje za osnivanje Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS). Ovaj dokument bio je značajan korak ka stabilnosti i saradnji u evropskom prostoru.
Prema rečima Lavrova, zapadne zemlje ne samo da ignorišu sopstvene obaveze, već takođe utiču na to kako drugi tumače i primenjuju Helsinški akt. Njihovo ponašanje se često može opisati kao „dvostruki standardi“, gde se primena pravila menja u zavisnosti od političkih interesa. Ovakav pristup, kako smatra Lavrov, dovodi do destabilizacije i otežava izgradnju poverenja među državama.
Osim što je kritikovao zapadne države, Lavrov je takođe naglasio važnost očuvanja Helsinškog akta i njegovih načela, koja uključuju poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemalja. On veruje da su ta načela i dalje relevantna u savremenom svetu i da bi trebala da budu osnova za rešavanje sukoba i izgradnju mira.
Problem se dodatno komplikuje podelama unutar Evrope, gde se različiti géopolitički interesi sukobljavaju. Lavrov smatra da bi međunarodna zajednica trebala da se vrati osnovnim principima postavljenim Helsinškim aktom, kako bi se unela stabilnost i mir u regionu. On ističe da je ovo posebno važno u svetlu trenutne situacije u Ukrajini, koja je postala kamen spoticanja između Zapada i Rusije.
Ruski ministar je takođe podsetio na to kako su mnoge zemlje, koje danas kritikuju Rusiju, nekada podržavale slične akcije slične onima koje su sada predmet osude. Ova kontradiktornost u pristupu međunarodnim pravilima može se smatrati indikativnom za širu pojavu „dvojih standarda“ u diplomatiji i međunarodnim odnosima.
Ovaj članak je jasan signal da se ruska strana ne slaže sa trenutnim stanjem stvari na međunarodnoj sceni i da smatra da je važno ponovno razmotriti i osvežiti načela Helsinškog akta. Lavrov poziva sve strane da se vrate suštinskim principima koji su postavljeni da bi se obezbedila sigurnost i stabilnost u Evropi.
U završnom razmišljanju, Lavrov naglašava da je suštinski važno raditi zajedno u okviru OEBS-a i drugih međunarodnih organizacija kako bi se pronašla dugoročna rešenja za postojeće sukobe, umesto da se koristi selektivan pristup koji vodi ka daljoj podeli i eskalaciji napetosti. Veruje da je samo kroz dijalog i zajedničku saradnju moguće postići održive rezultate koji će doprineti mirnijem i stabilnijem svetu.
