Premijer Kosova Aljbin Kurti već nekoliko meseci se suočava sa kontroverzama zbog svog odbijanja da se odazove pozivu tužilaštva na saslušanje u svojstvu svedoka. Ovo saslušanje se odnosi na istragu koja se vodi zbog sumnje da je budžet Kosova oštećen za više od 600.000 evra, a slučaj uključuje prethodne optužbe za korupciju protiv visokih zvaničnika. Iako je Osnovni sud u Prištini izdao nalog za njegovo svedočenje u tužilaštvu, Kurti se nije pojavio na zakazanoj sednici.
Specijalno tužilaštvo Kosova izjavilo je da će u vezi sa ovim krivičnim slučajem, kao i svim drugim pravnim pitanjima, postupiti u skladu sa zakonima koji su na snazi. Međutim, nisu pružili dodatne informacije o mogućim narednim koracima. Iz kabineta premijera dolaze poruke da je Kurti voljan da svedoči, ali pod uslovom da to bude učinjeno u prostorijama Vlade Kosova. Portparol Vlade, Perparim Krueziu, naveo je da postoje primeri iz prošlosti, kada su visoki zvaničnici, poput bivšeg francuskog premijera Žaka Širaka i bivšeg predsednika SAD-a Bila Klintona, bili intervjuisani u svojim kancelarijama.
Advokatica Jovana Filipović, koja je govorila za Glas Amerike, kaže da bi takvo svedočenje moglo biti moguće, ali samo u izuzetnim okolnostima. „Postoji mogućnost da policija poseti kuću svedoka i prikupi izjavu, ali to se obično radi kada su svedoci bolesni ili postoji bojazan da se neće moći odazvati na poziv kasnije. U ovom slučaju, premijer je dužan da se pojavi u tužilaštvu kako bi dao svoj iskaz“, naglašava Filipović. Ona smatra da bi naredni korak mogao biti izricanje novčane kazne za Kurtija, ukoliko ponovo ne dođe na saslušanje.
Ehat Miftaraj, direktor Kosovskog instituta za pravdu, smatra da je Kurtićevo odbijanje da se odazove pozivu tužilaštva neprihvatljivo i naglašava da to stvara nejednakost među građanima pred zakonom. Miftaraj ističe da bi Kurti trebao da bude primer poštovanja zakona i principa vladavine prava, a ne da svojim postupcima umanjuje te vrednosti. „Njegovo ponašanje šalje lošu poruku građanima i potencijalnim investitorima da Kosovo nije bezbedna zemlja i da se zakon ne poštuje“, kaže on.
Branimir Stojanović, zamenik predsednika Srpskog narodnog pokreta, takođe nije iznenađen zbog Kurtijevog odbijanja. „Aljbin Kurti se ponaša kao klasičan autoritarni vođa. Njegovo ponašanje je u skladu sa njegovom ideologijom i on koristi zakone i institucije samo kada mu to odgovara“, izjavio je Stojanović. On smatra da se ovo može smatrati testom za kosovske institucije.
Ova situacija postaje još kompleksnija u svetlu nedavnih hapšenja koja su rezultirala akcijom kosovske policije. Prošle godine, uhapšeni su direktor Robnih rezervi i jedan zvaničnik Ministarstva trgovine, osumnjičeni za oštećenje budžeta Kosova zbog propusta u vezi sa robom koja nikada nije isporučena. U okviru istrage, lokalni organi sumnjaju da su ovi dužnosnici odgovorni za gubitak od više od 600.000 evra, što dodatno naglašava ozbiljnost ove situacije.
Konačno, odbijanje premijera Kurtija da se sukobi sa pravnim sistemom izaziva ozbiljne sumnje u poštovanje demokratskih principa i vladavine prava na Kosovu. Gledajući šire, ova situacija može značajno uticati na percepciju međunarodnih partnera i potencijalnih investitora o stabilnosti i zakonitosti u zemlji. Mnogi se pitaju da li će ova situacija biti rečena u perspektivi, ili će pravosudni sistem biti nadmoćan čak i nad najvišim institucijama vlasti. Tokom vreme, ostaje da se vidi kako će se razvijati ovaj slučaj i koje posledice će imati po budućnost Kosova.
