Američka administracija nedavno je odlučila da stavi pod sankcije poslovanje Naftne industrije Srbije (NIS) kao kompanije u većinskom ruskom vlasništvu, što je izazvalo zabrinutost u javnosti u Srbiji. Stručnjaci su razgovarali o mogućim opcijama za rešavanje ovog problema i potencijalnim posledicama po snabdevanje energentima.
Miodrag Kapor, stručnjak za energetsku politiku, smatra da su naznake za uvođenje sankcija postojale odavno, ali se postavlja pitanje zašto su donete baš sada, pre nego što nova američka administracija stupi na funkciju. Sankcije su deo napora odlazeće administracije da oteža donošenje odluka koje su u suprotnosti sa američkim liberalnim poretkom. Sa druge strane, stručnjak za energetiku Miloš Zdravković smatra da obrazloženje da NIS finansira rat u Ukrajini nije opravdano, jer to nema korelaciju sa realnošću.
Postavlja se pitanje mogućnosti nestašice goriva i energenata u Srbiji zbog ovih sankcija. Zdravković izražava zabrinutost da bi do toga moglo doći, dok Kapor očekuje da sankcije neće imati ozbiljne posledice po građane. Predstoji razmišljanje o mogućim rešenjima, kao što je mogućnost kupovine ruskog udela u vlasništvu ili prodaja NIS-a trećoj strani.
Goran Radosavljević, profesor na Univerzitetu FEFA, ističe da uvođenje sankcija NIS-u ukazuje na nameru odlazeće američke administracije da zaoštri odnose sa Rusijom. On ističe da će Srbija vrlo brzo osetiti posledice ovih sankcija, posebno kroz mogućnost nestašice goriva i rasta cena. On ističe da će mnogo zavisiti od toga da li će tržište smatrati da su ove sankcije prolazne ili deo dugoročne strategije Amerike.
Ukoliko se ne postignu kompromisi, posledice mogu biti značajne za snabdevanje energentima u Srbiji. Sada je važno razmotriti mogućnosti za rešavanje ovog problema i sprečavanje ozbiljnih posledica po građane i privredu zemlje.
