Na Kosovu se odvija predizborna kampanja za parlamentarne izbore, koji su zakazani za 9. februar, dok je u medijima na srpskom jeziku gotovo potpuno odsustvo informacija o srpskim političkim subjektima. Tokom prethodne dve nedelje, srpski politički akteri nisu naišli na značajnu medijsku pažnju, što je zabrinjavajuće za slobodu informisanja i transparentnost izbornog procesa.
Glavni uzrok ovakve situacije leži u nedostatku finansijske podrške donatora za izborne emisije i debate. Nezavisna komisija za medije nedavno je donela uredbu koja nalaže svim medijima da se izjasne o svom učešću u izveštavanju o predizbornoj kampanji. Od sedam televizija i 12 radijskih stanica koje emituju program na srpskom jeziku, samo se šest medija prijavilo za praćenje kampanje. RTK 2, jedini javni servis na srpskom jeziku, organizovao je nekoliko emisija sa srpskim političarima, dok ostali mediji ostaju pasivni.
Jedan od medija, Radio KIM, prvi put od svog osnivanja 2000. godine odlučio je da se ne bavi predizbornom kampanjom. Urednik Goran Avramović objašnjava da su političke stranke često nevoljne da sarađuju s profesionalnim medijima, jer to podrazumeva postavljanje teških pitanja na koja nisu spremni da odgovore. Umesto toga, više im prija da se predstavljaju preko društvenih mreža, gdje se promoviraju bez kritičkog pitanja.
Prema Avramoviću, donatorska zajednica, koja je ključna za opstanak medija, takođe ne pokazuje interesovanje za podršku izbornim debatama. To dodatno komplikuje situaciju u kojoj se mediji suočavaju s teškim okolnostima da obezbede izveštavanje o programima političkih stranaka. Branislav Krstić, novinar, ukazuje na nedostatak konkretne podrške donatora za kosovske medije na srpskom jeziku, te naglašava kako je važno da se mediji angažuju u izbornom procesu.
Krstić dodaje da jednoj političkoj stranci u srpskoj zajednici odgovara ta situacija jer može dobiti podršku iz Beograda, dok druge stranke nemaju mogućnost medijskog predstavljanja. Medijska dominacija može značiti ne samo nerazmjernu izloženost, već i potpunu kontrolu nad informacijama koje građani primaju.
Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja, ističe važnost medija u izbornim procesima. Prema standardima ODIHR-a, zadatak medija je da postavljaju pitanja, analiziraju događaje i obezbede informacije građanima, što im omogućava da donesu informisane odluke. Bez aktivne uloge medija, Gavrilović smatra da izbori ne mogu biti smatrani legitimnim.
On ukazuje na prepoznatljive tendencije favorizovanja jedne političke stranke u beogradskim medijima, koji imaju značajan uticaj na javnost. Gavrilović ukazuje na to da je Srpska lista dominantna tema u izveštavanju, dok su druge političke opcije zanemarene.
Predstojeći parlamentarni izbori na Kosovu će okupiti 28 političkih subjekata i 1.280 kandidata za poslanike. Među njima će se naći šest političkih subjekata iz srpske zajednice, kao i predstavnici drugih nevećinskih i albanskih zajednica. Nedostatak medijske podrške i transparentnosti može imati dugoročne posledice na volju birača i legitimnost izbornog procesa.
Kao što situacija sada stoji, srpski mediji na Kosovu imaju izazovan put pred sobom, s obzirom na to da je uloga medija ključna za demokratiju i informisanje građana. Bez odgovarajuće podrške i angažovanja, ne samo da će se otežati izborna kampanja, već i pravo građana na informisano odlučivanje o svojoj budućnosti. Sa svega nekoliko nedelja do izbora, ostaje neizvesno kako će se situacija razvijati i kakvu će ulogu srpski mediji na Kosovu stvarno odigrati u ovom važnom procesu.
