Urbani stil života donosi dizajniran svakodnevni ritam, često se oslanjajući na kratke relacije među mestima poput kuće, posla, prodavnice ili škole. U distanci koja se meri u kilometrima, vožnje koje se mere do 10 kilometara mogu izgledati kao bezopasne. Međutim, ova učestala upotreba automobila nosi sa sobom ozbiljne posledice za njegovo mehaničko zdravlje.
Savremeni automobili, iako opremljeni najsavremenijom tehnologijom, i dalje se oslanjaju na osnovne principe termodinamike. Motorima je potreban određeni vremenski period da postignu optimalnu radnu temperaturu, dok ulje mora da dostigne potrebnu viskoznost za adekvatno podmazivanje. U slučaju čestih i kratkih vožnji, ove funkcije ne mogu se pravilno izvršavati, što dovodi do potencijalno skupe štete na komponentama vozila.
Kratka putovanja, definirana kao one ispod 10 kilometara, posebno kada se ponavljaju više puta dnevno, postavljaju ozbiljne izazove. Tokom ovih vožnji, motor se ne zagreva dovoljno, a to rezultira nedostatkom odgovarajuće temperature ulja, zadržavanjem kondenzovane vlage unutar motora i izduvnog sistema, i povećanom potrošnjom goriva. Ovakav režim dugoročno vodi ka ubrzanom habanju vozila.
Posledice po motor i izduvni sistem su očigledne. Motor koji nije dostigao radnu temperaturu ne može izvršavati svoje osnovne funkcije. Razgradnja motornog ulja je jedna od najčešćih posledica, dok se gorivo i vlaga akumuliraju. Time se stvara okruženje gde vlaga ne može ispariti, što vodi ka koroziji i rđi unutar izduvnog sistema.
Osim toga, u gradskoj vožnji, posebno kod automobila s ručnim menjačem, kvačilo se koristi gotovo neprekidno, što dodatno ubrzava njegovo trošenje. Česta stajanja i kretanja pod opterećenjem dovode do prekomernog trošenja kvačila, što može zahtevati raniju zamenu. Takođe, menjač ne može raditi u stabilnim uslovima, što može dodatno opteretiti ceo sistem.
Kratke vožnje neminovno vode i ka povećanju potrošnje goriva. Dok motor ne dostigne potrebnu temperaturu, mešavina goriva i vazduha nije efikasna, što rezultira višom potrošnjom goriva. Ova povećana potrošnja ne samo da pritisne budžet vozača, već dodatno zagađuje urbanističke sredine povećanjem emisija štetnih gasova.
Automobili koji većinu vremena prolaze u gradskoj vožnji neće imati isti stepen očuvanosti kao oni koji su voženi na otvorenom putu. Vozila u gradskom režimu su podložnija trošenju, što vodi do više troškova za servis, češćih zamena ulja i više poseta servisu kao rezultat lošijeg stanja mehanike.
Na prvi pogled, svakodnevne vožnje od 2, 5 ili 8 kilometara mogu delovati kao banalne i bezopasne. Međutim, one značajno utiču na smanjenje životnog veka vozila. Pored toga što povećavaju potrošnju goriva i pogoršavaju kvalitet vazduha u gradovima, ovakvi uslovi vožnje imaju ozbiljne posledice i na samo vozilo. Na kraju, preporučuje se planiranje vožnje kako bi se izbegli ovi problemi i očuvalo mehaničko zdravlje automobila.
