U transkriptima do kojih se došlo iz Klintonove biblioteke, otkrivaju se detalji o telefonskim razgovorima između Bila Klintona i Tonija Blera koji su se odvijali pre NATO bombardovanja SRJ 1999. Ovi razgovori otkrivaju ne samo pripreme za vojne akcije već i strategije koje su se koristile prilikom odlučivanja o sudbini zemlje.
Kada su u oktobru 1998. godine razgovarali, Klinton i Bler su znali da će bombardovanje uslediti, unatoč zvaničnim izjavama o potrebama za postizanjem mirnog rešenja. U jednom od razgovora, Klinton obaveštava Blera o otkazivanju posete ruskog premijera Jevgenija Primakova Vašingtonu, što su shvatili kao važan signal za nastavak svojih planova. „Milošević je izuzetno ratoboran“, kaže Klinton, ukazujući na to da su vojne akcije već bile planirane.
U drugom razgovoru iz januara 1999. godine, Bler se pita šta da rade sa Kosovom. Klinton odgovara da je neophodno izvršiti pritisak na Beograd i Albance kako bi se postigao sporazum, ali priznaje i da će teško prodati ideju slanja trupa u Kongres, s obzirom na kritike vezane za akcije u Bosni. Tokom celog procesa, jasno je da se radilo o moralnim i političkim kalkulacijama, a ne samo o humanitarnoj pomoći.
Jedan od ključnih momenta je bio Klintonov zahtev da Bler u svojim govorima naglasi da odluka o slanju trupa još nije doneta, što bi mu omogućilo da odloži konačnu odluku i možda pritom pridobi podršku Kongresa. Klintonova želja da se vojne akcije prodaju kao lako rešenje za krizu na Balkanu ukazuje na to koliko je u toj situaciji bilo slabo razumevanje lokalnih strasti i poteškoća.
Uoči bombardovanja, Klinton izražava sumnju u lakoću vojne operacije, kada priznaje da su srpske antiairborne snage jače nego iračke. On takođe naglašava kako će vojne akcije doneti velike prednosti, uprkos ogromnom riziku. Na kraju, Bler mu se pridružuje u pretnjama Miloševiću, govoreći o „šansi da veruje da se NATO povukao“.
Na osnovu ovih informacija, jasno je da su Klinton i Bler planirali vojne akcije na Balkanu sa smanjenim obzirima prema posledicama za civilno stanovništvo. Transkripti otkrivaju kako je ta vrsta politike, vođena hladnom strategijom sile, oblikovala sudbinu mnogih, a posledice su se osećale decenijama nakon konflikta.
Ova tema se vraća u fokus zbog sve učestalijih rasprava o odgovornostima i moralnim dilemama koje su pratile svaku odluku u okviru NATO-a. Razgovori između dva moćnika postaju primer kako su geopolitika i ljudski životi često povezani na načine koji se ne vide u savremenim medijima ili učbenicima. Automatski proces donošenja odluka i strategija se može činiti udaljenim, ali realnost tih odluka i dalje pogađa generacije.
