Tokom nasilnih događaja u makedonskom Sobranju 27. aprila 2017. godine, brojni novinari i snimatelji doživeli su fizičke napade i ometanja u svom radu. Čak pet godina kasnije, ti isti novinari i dalje nemaju pravnu satisfakciju, a pravda se čini kao daleki san. Ova situacija zabrinjavajuća je ne samo za same novinare, već i za slobodu medija u Severnoj Makedoniji.
Reporterka Al Jazeere, Milka Smilevska, bila je svedok tih nasilnih događaja i posvetila se istraživanju sudskog postupka. U izveštaju je istakla kako su mnogi novinari, uključujući i nju, bili predmet napada dok su izveštavali o sukobima koji su se odvijali unutar Sobranja. Naime, tokom tih nemilih scena, dok su neki poslanici pokušavali da preuzmu kontrolu, novinari su postali neželjeni svedoci, a njihova prisutnost je izazvala agresivne reakcije.
Iako su u prijavama za napade navedene jasne informacije, sudski procesi nisu doveli do pravnih posledica za počinioce. Milka je odlučila da se bavi ovim slučajem kako bi saznala više o sudbini onih koji su napali novinare i o tome da li je pravda ikada zadovoljena. Nažalost, rezultati su bili razočaravajući.
Prema izvorima iz sudskog sistema, većina napadača nije identifikovana ili, čak i kada su identifikovani, nije bilo dovoljno dokaza za pokretanje krivičnih postupaka. Ovaj problem ne samo da potkopava rad novinara, već i stvara atmosferu straha i nesigurnosti koja može odvratiti buduće generacije od bavljenja novinarstvom. Zabrinjavajuće je to što se čini da su nasilnici, u ovom slučaju, prošli gotovo bez ikakvih posledica.
Međutim, pored fizičkih napada, još jedan važno pitanje jeste kako se mediji u Severnoj Makedoniji nose sa pritiscima i pretnjama. Mnoge novinarske organizacije već su ukazale na to da se sloboda medija neprestano sužava. Medijska scena je pod pretnjom od strane političkih figura i grupacija koje ne žele da budu izložene kritici.
U poslednjim izveštajima o slobodi medija, ističe se da su napadi na novinare, kako fizički, tako i verbalni, postali uobičajena pojava. Zahtevi za transparentnošću u radu institucija često bivaju ignorisani, a novinari su prečesto izloženi pritiscima koji utiču na njihovo izveštavanje. Ovi pritisci dovode do autocenzure, gde se novinari plaše da istraže određene teme zbog straha od odmazde.
Milka Smilevska napominje i kako se na današnji dan sećamo tih tmurnih događaja sa dubokim osećajem frustracije. Za nju, ti nasilni trenuci nisu bili samo lično iskustvo, već su predstavljali i širi problem nepoštovanja ljudskih prava i slobode medija u svojoj zemlji.
U ovom trenutku, Makedonija se suočava s izazovima koji dolaze uz obnovu poverenja u pravosudni sistem. Potrebna je snažna borba protiv impunosti, posebno kada je reč o nasilju prema novinarima. Da bi se osigurala zaštita novinara i slobode medija, neophodni su sveobuhvatni pravni i institucionalni reformi.
Na kraju, Milka se nada da će se suočavanje sa ovim problemima pretvoriti u ozbiljnu agendu za novinare, vlasti i građane. Samo uz zajedničke napore može se stvoriti bezbednije okruženje za novinare, koje će omogućiti da slobodno rade i izveštavaju. Ukoliko se ovakvi napadi i dalje budu tolerisali, rizikujemo gubitak osnovnih principa demokratije i slobodnog društva. Učenje iz prošlosti je ključno, a pravda mora naći svoj put da bi se osiguralo da se slične tragedije više nikada ne ponove.
