U subotu, u Podgorici, organizovana je blokada mosta Blaža Jovanovića od strane građana i studenata nezadovoljnih odgovorima premijera Milojka Spajića na njihove zahteve za smenjivanjem čelnika bezbednosnog sektora. Ova akcija se dešava u kontekstu masovnog ubistva koje se dogodilo 1. januara na Cetinju, kada je Aleksandar Martinović ubio 13 osoba. Studenti su tražili ostavke ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića i potpredsednika Vlade za bezbednost Alekse Bečića, smatrajući da je policija grubo propustila u svojim zadacima.
Premijer Spajić je na zahteve studenata odgovorio da su svi članovi Vlade podložni promenama nakon analize njihovog učinka. Međutim, nije naveo kada će ta analiza biti završena. Tražeći hitne odgovore, studenti su odlučili da organizuju blokadu mosta kao vid protesta, uz poruku da će nastaviti sa ovim postupcima sve dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni.
Marko Vukčević, predstavnik grupe “Kamo Śutra”, pročitao je pismo u kojem su ukazali na emocije bola koje su preplavile okupljene kada su prošle nedelje odlazili na Cetinje da odaju počast žrtvama. „Naše osećanje bola se pretvorilo u bes“, rekao je Vukčević, napominjući da je smena Šaranovića i Bečića postala ključno pitanje, umesto ostavki koje su prvobitno tražili.
U pismu upućenom premijeru, studenti su izložili svoja razmišljanja o odgovornosti ljudi na vlasti, tražeći jasne odgovore o tome ko će snositi posledice za tragedije koje su se desile. Pitali su se koliko će vremena proći pre nego što se analizira rad nadležnih tokom masovnog ubistva, te koje su konkretne mere preduzete da se spreče buduće tragedije.
Pored ličnih zahteva za smenu, studenti su takođe postavili širi spektar zahteva, uključujući demilitarizaciju, oduzimanje ilegalnog oružja, promene u policijskom sistemu, kao i poboljšanje mentalnog zdravlja kroz obrazovni proces. Oni naglašavaju da su protesti u regionu deo šireg pokreta mladih koji insistiraju na svojim pravima i bore se za svoje ideje.
Spajić je u međuvremenu pokušao da umiri situaciju govoreći o vanrednoj sednici Saveta za nacionalnu bezbednost održanoj u januaru, gde su doneti zaključci i preporuke koje u velikoj meri odgovaraju zahtevima grupe “Kamo Śutra”. Izgleda da se premijer oslanja na ovaj korak kako bi umanjio pritisak javnosti i nastavak protestnih akcija.
Demokratska Crna Gora, partija koja je deo vladajuće koalicije, optužila je studente da imaju veze sa kriminalnim klanovima i bivšom vlašću Mila Đukanovića, sugerišući tako da su protesti potpomognuti političkim interesima. Međutim, studenti su na brojnim protestima isticali da ne pripadaju nijednoj političkoj partiji i da se bore kao slobodni ljudi.
Protest na Cetinju, održan dan pre blokade mosta, okupio je građane koji su zapalili sveće u pomen na ubijene u masakru, pokazujući solidarnost i želju da se ne zaboravi ta strašna tragedija. Prema izveštajima, Martinović je masakr izveo sa veoma malim brojem policajaca prisutnih, što je dodatno pokrenulo pitanje nepravilnosti u organizaciji i operativnom radu policije.
Ova situacija postavlja dodatna pitanja o spremnosti vlasti da reše probleme sigurnosti i efikasnosti sistema, javnog reda i zaštite građana. Kako se protesti nastavljaju, jedno je sigurno: zadatci koji se postavljaju pred vladajuće strukture postaju sve složeniji, dok javnost očekuje odgovore i konkretna rešenja.
