U neobičnom pravnom slučaju koji se odigrao u selu Glušci, u središtu pažnje našli su se zečevi koji su optuženi za uništavanje voćnjaka. Voćar V. O. je, tokom zime 2012. godine, suočen sa katastrofom kada su zečevi, u potrazi za hranom, oglodali čak 900 sadnica dunje. Ovaj slučaj, koji je privukao pažnju javnosti, potvrdio je advokat Radosav Šobić, koji je zastupao voćara.
Prema rečima Šobića, od 1.000 zasađenih sadnica, jedva sto ih je preživelo. Domaćin je nastojao da zaštiti svaku sadnicu postavljanjem mreže, ali je neuobičajena količina snega tokom zime, uz to što se zaleđivao, omogućila zečevima da dođu do vrhova mladih stabala. Tako je većina sadnica na kraju propala.
Pokušaji voćara da se dogovori s Lovačkim udruženjem, koje bi moglo da snosi deo odgovornosti, nisu urodili plodom, pa je odlučeno da se pokrene tužba. Suđenje je trajalo četiri godine, a prvostepeni sud u Bogatiću je, iznenađujuće, odbio tužbu. Međutim, nakon žalbe, zakazano je novo suđenje.
Tokom drugog suđenja, sudija je presudio u korist voćara, obavezujući lovačko udruženje da isplati odštetu od 280.000 dinara, uz naglasak da je voćar delimično odgovoran za nastalu štetu. Ova presuda nije zadovoljila voćara i njegovog advokata, koji su odlučili da se obrate Apelacionom sudu.
Apelacioni sud je preinačio presudu, u potpunosti usvojivši zahteve Šobića, pa je lovačko udruženje na kraju moralo da isplati oko 470.000 dinara. Uključujući kamate i troškove veštačenja, iznos je na kraju narastao na čak 740.000 dinara.
Ovaj slučaj osvetljava izazove s kojima se poljoprivrednici suočavaju zbog divljih životinja, ali i pravne zagonetke u vezi s odgovornošću za štetu izazvanu od strane životinja. Voćar V. O. i njegov advokat smatraju da je ovo presedan koji može poslužiti drugima koji se suočavaju s sličnim problemima.
Zanimljivo je i to što se ovakvi slučajevi, iako su retki, sve više pojavljuju u sudovima. Pitanja o divljim životinjama i kako ih zakon tretira u slučajevima havarije postavljaju mnoge izazove za pravni sistem. Ova situacija takođe podseća na potrebu za boljim upravljanjem prirodnim resursima i divljim životinjama, kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti.
Na kraju, ovaj slučaj ne samo da je donio pravdu voćaru, već i otvorio vrata za dalju raspravu o pravima i obavezama poljoprivrednika i lovačkih udruženja. Uz više svesti i zakonodavnih inicijativa, nada se da će se sprečiti slični incidenti i obezbediti bolja zaštita poljoprivrednih površina.
