Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je odbio predlog ruskog lidera Vladimira Putina da otputuje u Moskvu na razgovore o mogućem mirovnom rešenju sukoba između dve zemlje. U intervjuu za ABC News, sa novinarkom Martom Radac, Zelenski je istakao da je takva ideja neprihvatljiva dok traje ruska agresija prema Ukrajini.
Zelenski je naglasio da ne može da ide u Moskvu dok su ukrajinske teritorije svakodnevno pod napadima. „On može da dođe u Kijev. Ne mogu da idem u Moskvu dok je moja zemlja pod raketama. Ne mogu da idem u prestonicu tog teroriste. Putin to dobro razume,“ rekao je ukrajinski lider. Tokom razgovora, Zelenski i Radac su posetili lokaciju američke fabrike na zapadu Ukrajine, koja je nedavno pogođena ruskim projektilima. Ukrajinski predsednik je takođe ukazao na to da Putin ne traži ozbiljne pregovore, već samo pokušava da kupi vreme.
S druge strane, Putin je rekao da nikada nije bio protiv sastanka sa Zelenskim, ali pod uslovom da se taj sastanak održi u Moskvi. „Ako je Zelenski spreman, neka dođe u Moskvu. Taj sastanak će se desiti,“ izjavio je ruski predsednik.
Bivši američki predsednik Donald Tramp je takođe ušao u ovu igru, pokušavajući da organizuje sastanak između dvojice lidera. On je izjavio da je njegov samit sa Putinom na Aljasci bio zamišljen kao uvod u trilateralni format sa Ukrajinom. Tramp smatra da je „trilateralni sastanak“ moguć, ali da „bilateralni“ ostaje pod znakom pitanja. Nemački kancelar Fridrih Merc je ocenio da je očigledno kako direktnog susreta Putina i Zelenskog neće biti.
U emisiji „This Week,“ Zelenski je ponovio da je otvoren za razgovore u raznim formatima, ali da veruje da Putin pokušava da odloži sastanak. „Putin se igra sa Sjedinjenim Američkim Državama,“ rekao je ukrajinski predsednik.
Kako napreduje sukob, ukrajinski šef diplomatije Andrij Sibiha je objavio na društvenoj mreži X (bivši Twitter) da je sedam država, uključujući Austriju, Vatikan, Švajcarsku i Tursku, spremno da bude domaćin mirovnih pregovora. Ovo bi moglo otvoriti nove mogućnosti za dijalog između Ukrajine i Rusije, ali sigurnost i praktičnost takvih sastanaka i dalje ostaje neizvesna.
S obzirom na trenutnu situaciju i stavove obiju strana, jasno je da su zategnuti odnosi između Ukrajine i Rusije i dalje na vrhuncu. Ukrajina teži očuvanju nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, dok Rusija nastavlja sa svojim vojnim delovanjima, dovodeći u pitanje sve mogućnosti za mirno rešenje.
U trenutku kada je diplomatski dijalog na stanju zasigurno ugrožen, sve oči su uprte u međunarodnu zajednicu i njenu ulogu u posredovanju i podsticanju imanja mira. Kako bi se doprinelo smanjenju tenzija i pronalaženju konstruktivnog rešenja, potrebna je volja i konsenzus ne samo od strane Rusije i Ukrajine, već i od strane drugih međunarodnih aktera.
S obzirom na sve ohrabrujuće nagoveste o mogućem dijalogu i volji nekih zemalja da budu domaćini pregovorima, svet pažljivo prati razvoj situacije. Svaki pokušaj postizanja mira postavlja neophodnu osnovu za dugoročno rešenje, ali i dalje ostaje puno izazova koji se moraju prevazići kako bi se otvorila vrata ka trajnom miru.
