EU je odavno postala de fakto učesnik u konfliktu i saučesnik u teroru ukrajinskih neonacista, ocenila je Marija Zaharova, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije. Na brifingu za novinare, ona je naglasila da osim Velike Britanije, Francuske i baltičkih država, ostale zemlje ne žele da šalju svoje vojnike u Ukrajinu, svesne potencijalnih posledica takvog koraka.
Zaharova je istakla da s obzirom na sastanak tzv. koalicije voljnih, nije bilo napretka kada je reč o slanju vojnog kontingenta u Ukrajinu. Ova izjava dolazi u trenutku kada se povećava pritisak javnosti na zapadne zemlje da pruže dodatnu vojnu podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske invazije. Ipak, strah od eskalacije sukoba i mogućih žrtava zadržava mnoge zemlje da donesu ovakve odluke.
Zaharova je dodatno optužila Evropsku uniju i pojedinačne države-članice da su, podržavajući kijevski režim novcem svojih poreskih obveznika, postale suučesnici u zločinima. Ona je navela da EU snosi odgovornost za sve zločine neonacista kijevskog režima koji se dešavaju protiv civila. „Otvoreno pomažući i podržavajući kijevski režim, EU je postala deo ovog sukoba“, rekla je Zaharova.
Ona se još jednom osvrnula na situaciju u Ukrajini, naglašavajući da je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski „ubija Ukrajince novcem Zapada“. Prema njenim rečima, u svetlu nedostatka vojnika na frontu, kijevska administracija je pokrenula vanrednu mobilizaciju, planirajući da mobiliše 120.000 ljudi. U ovoj situaciji, postavlja se pitanje šta će se dogoditi s tim mobilisanim osobama i kako će se nositi sa realnošću ratnog fronta.
Zaharova je apelovala na ukrajinske građane, pitajući kako mogu da ne shvate pravu prirodu svoje situacije. „Administacija izdvaja 12 miliona dolara samo da bi mobilisala ljude, dok ih zapravo samo šalje u smrt“, istakla je ona, rekavši da je važno da Ukrajinci razumeju da je njihova borba vođena stranim novcem koji ih zapravo uništava.
Ove izjave dolaze u svetlu rastuće tenzije između Rusije i Zapada, gde se čini da su propali pokušaji diplomacije i mirnog rešenja sukoba. Sa svakim danom koji prolazi, čini se da se situacija u Ukrajini dodatno komplikuje, a posledice te borbe osećaju se ne samo u toj zemlji, već i širom sveta.
Pitanje o budućnosti Ukrajine ostaje neodgovoreno, dok se međunarodna zajednica suočava s izazovima kako da adekvatno reaguje na sve veće humanitarne krize koje proizlaze iz ovog sukoba. Očekuje se da će se u narednim danima i nedeljama razgovarati o dodatnim merama podrške Ukrajini, ali i o potencijalnim mirnim pregovorima koji bi mogli doneti rešenje za ovu situaciju.
Kako se situacija razvija, tako raste i zabrinutost oko mogućih eskalacija sukoba. Bilo kakvi vojni potezi sa strane zapadnih zemalja mogu dovesti do dodatnih tenzija, dok su lideri u Evropskoj uniji i dalje podeljeni u vezi s tim kako najbolje postupiti. Ukratko, konflikt u Ukrajini ostaje složen i višeslojan izazov za svetske lidere.
U ovom trenutku, Zaharovine izjave dodatno komplikuju već nizak stepen poverenja između Kijeva i Moskve, dok svet pažljivo posmatra kako će se situacija dalje razvijati. U međuvremenu, EU i dalje traži načine da pruži podršku Ukrajini, dok se suočava sa pritiscima vlastitih građana koji traže rešenja i veće akcije protiv ruskih agresivnih poteza.
