Francuske vlasti su podigle nove optužnice u težoj istrazi pljačke nakita iz slavnog muzeja Luvr u Parizu, vredne oko 88 miliona evra, kako izveštava BBC. Ova spektakularna krađa dogodila se 19. oktobra, i to nekoliko minuta nakon što je muzej otvoren za posetioce. Lopovi su iskoristili sporedni ulaz, koristeći službeni prolaz, i izneli osam dragulja, uključujući i poznatu tiaru carice Eugenije, supruge Napoleon III.
U poslednjem razvoju događaja, dve nove osobe su optužene, među kojima se ističe 38-godišnja žena koja se sumnjiči za ključnu ulogu u planiranju i logistici pljačke. Ona je izbačena pred sudiju i smeštena u istražni zatvor pod optužbama za saučesništvo u organizovanoj krađi i pripadnost zločinačkom udruženju. U suđenju, uplakana, pokušala je da se predstavi kao „žrtva okolnosti“, što je izazvalo sumnje, smatraju istražitelji, s obzirom na to da je imala direktnu komunikaciju sa izvršiocima i pomogla u izradi plana za bekstvo.
Osumnjičena je jedna od pet osoba koje su uhapšene u Parizu i njegovoj okolini, ali su samo troje zadržani uz zvanične optužnice. Dvojica prethodno uhapšenih muškaraca su „delimično priznala“ svoju umešanost u pljačku, dok je četvrti osumnjičeni, verovatno među direktnim izvršiocima, još uvek u bekstvu. Policija sumnja da se krije van Francuske uz pomoć kontakata iz kriminalnog podzemlja istočne Evrope.
Sam čin pljačke trajao je manje od pet minuta. Počinilaci su, u 9:38 ujutro, uspeli da pobegnu iz centra Pariza na dva skutera, koje su potom parkirali nekoliko ulica dalje. Pokušaji policije da pronađu ukradeni nakit do sada nisu bili uspešni.
Francuska policija istražuje mogućnost da su lopovi imali pomagače unutar muzeja. Istražitelji veruju da bi neko iz obezbeđenja mogao biti povezan sa zločinom, jer forenzički tragovi i analize komunikacija sugeriraju da su lopovi imali precizne informacije o rutama patrola i rasporedu kamera. Policijski izvor je izjavio da “istražitelji više ne isključuju mogućnost unutrašnje saradnje”, s obzirom na nisku razinu buke i brzinu operacije.
Nakon incidenta, bezbednosne mere u Luvru i drugim francuskim kulturnim institucijama su značajno ojačane. Dragoceni eksponati su premešteni u posebno obezbeđene trezore Francuske banke. U međuvremenu, pritisak javnosti na upravu muzeja raste zbog propusta u nadzoru i nedostatka adekvatne zaštite. Mnogi stručnjaci smatraju da bi se čitav slučaj mogao razviti u jednu od najsofisticiranijih umetničkih krađa u Evropi u poslednjim decenijama.
Francusko tužilaštvo je naglasilo da će istraga nastaviti dok svi osumnjičeni ne budu izvedeni pred lice pravde. Iako su mnoge informacije o slučaju još uvek poverljive, neki mediji spekulišu da su ukradeni dragulji verovatno već napustili Francusku i da se nalaze kod međunarodnih trgovaca umetninama na crnom tržištu.
Istraga se takođe fokusira na to ko je mogli biti naručilac pljačke i da li je krađa bila deo unapred planiranog dogovora sa kupcem. Ovaj kompleksan slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti i otkrio ozbiljne nedostatke u sistemu zaštite i bezbednosti kulturne baštine u Francuskoj. Mnogi se pitaju kako je moguće da su ovakve dragocenosti tako lako dostupne za krađu, i kakvi će koraci biti preduzeti kako bi se ovakvi incidenti izbegli u budućnosti.
U svetlu svih programskih i bezbednosnih problema, francuske vlasti će morati preispitati ne samo sigurnosne mere u kulturi, već i strategije za saradnju sa međunarodnim zajednicama kako bi se suočili s rastućim izazovima u borbi protiv organizovanih kriminalnih aktivnosti u umetničkom sektoru.
