U 17 zemalja Evropske unije, žene uživaju duži i zdraviji život u poređenju s muškarcima, prema najnovijim podacima istraživanja Evrostata. Žene u EU žive prosečno 63,3 godine bez značajnih zdravstvenih problema, dok se taj broj za muškarce kreće na 62,8 godina. Ovi podaci ukazuju na značajne razlike u zdravlju između polova, iako muškarci obično provode više vremena bez bilo kakvih ograničenja u svojim aktivnostima i kretanju.
Istraživanje otkriva da među zemljama članicama EU, muškarci posebno iz Malte, Italije i Švedske, uživaju najduži period zdravog života. S druge strane, Letonija, Estonija i Slovačka beleže najmanji broj zdravih godina života za muškarce, što ukazuje na hitnu potrebu za unapređenjem zdravstvenih sistema u ovim zemljama.
Kada je reč o ženama, Malta ponovo prednjači s najviše zdravih godina života. Postotak zdravih godina života za žene na Malti je značajno veći od proseka EU, dok se za malim brojem zdravih godina pored Malte nalaze i Bugarska i Italija. Ovi podaci ukazuju na to da se kvalitet života i zdravstvena nega u ovim zemljama značajno poboljšavaju.
Ove statistike javljuju sve veće zabrinutosti oko razlika u zdravlju između polova, koje se često povezuju sa faktorima kao što su stil života, pristup zdravstvenoj zaštiti i socioekonomski status. Žene se često usmeravaju ka preventivnim merama i redovnim lekarskim pregledima, dok muškarci češće izbegavaju medicinsku pomoć dok ne postanu ozbiljno bolesni.
To može biti jedan od razloga zašto muškarci, iako možda žive duže bez ograničenja, imaju kraći broj godina provedenih zdravo. Takođe, način života koji uključuje više rizičnih faktora, kao što su pušenje i konzumiranje alkohola, može dodatno doprineti ovim razlikama.
Istraživanje takođe ukazuje na to da je u nekim zemljama pristup zdravstvenim uslugama nerazmjerno podeljen. Dok neke zemlje, poput Malte i Švedske, imaju razvijenije zdravstvene sisteme i bolju dostupnost medicinske nege, druge zemlje se suočavaju s izazovima poput lošije infrastrukture i manje dostupnih resursa za zdravstvenu zaštitu.
Epidemiološki podaci istraživanja pokazuju da se problemi sa mentalnim zdravljem takođe razlikuju između polova, gde žene znaju duže živeti s hroničnim bolestima, ali često sa boljim kvalitetom života. S obzirom na to da se zdravlje smatra jednim od ključnih pokazatelja blagostanja, potrebno je raditi na smanjenju ovih razlika.
Pored toga, postoji potreba za povećanjem svesti i edukacije o zdravim navikama, posebno među muškarcima, kako bi se podstakli na preventivne provere i promene u načinu života. Takođe je važno da se unapredi pristup zdravstvenim uslugama u zemljama koje beleže niže stope zdravih godina života, kako bi se smanjile razlike i poboljšalo opšte zdravstveno stanje stanovništva.
U zaključku, dok podaci istraživanja ukazuju na to da žene u EU uživaju duži i zdraviji život, razlike sa muškarcima i problemi u određenim zemljama ukazuju na potrebu za daljim radom na unapređenju zdravstvene zaštite i svesti o zdravlju. Samo zajedničkim naporima može se postići cilј smanjenja razlika između polova i poboljšanja kvaliteta života za sve građane EU.
