U jednom od najtragičnijih slučajeva porodičnog nasilja u Crnoj Gori, prošlo je tačno deset godina od zločina koji se dogodio 15. novembra 2015. godine u Čanju kod Bara. Ova porodična tragedija ostavila je dubok trag u javnosti, a svi se i dalje sećaju stravičnog događaja koji je završio smrću Božidara A. i teškim ranjavanjem dve žene.
Na taj dan, Vučić Džiknić, naoružan automatskom puškom, upao je u dom svoje supruge i započeo krvavi napad na članove njene porodice. U tom trenutku, u kući su se nalazila i maloletna deca, koja su postala svedoci užasa. Ubijen je Božidar A, 72-godišnji tast napadača, dok su njegova tašta Ivka A. i supruga Olga Dž. zadobile teške telesne povrede.
Istraga je ispostavila da je ovaj napad bio kulminacija dugog i komplikovanog porodičnog konflikta. O Vučiću Džikniću ranije su postojale prijave zbog nasilja u porodici, a njegova supruga ga je napustila nekoliko meseci pre nego što se zločin dogodio. U optužnici je navedeno da nije samo posedovao pušku, već i eksplozivna sredstva, što dodatno oslikava ozbiljnost njegovog delovanja.
Nakon što je izvršio ovaj strašan zločin, Džiknić je pobegao sa mesta događaja, ali je policija ubrzo pronašla njegov trag blizu hotela „Zlatibor“, gde ga je zatekla sa povredom glave. Postojale su sumnje da je pokušao samoubistvo nakon napada. Nakon hospitalizacije, pokrenut je postupak protiv njega i suđenje je vođeno pred Višim sudom u Podgorici. Ovaj proces je bio zatvoren za javnost kako bi se zaštitila porodica žrtava.
Godine 2018, tri godine posle zločina, sud je doneo presudu. Vučić Džiknić je osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva, dva pokušaja ubistva i nedozvoljenog držanja oružja i eksplozivnih materija. Odluku je naknadno potvrdio i Vrhovni sud, odnosno odbacio je žalbu njegove odbrane, čime su se ispunile pravne procedure.
Tokom izdržavanja kazne, Džiknić je pokrenuo spor protiv države, tvrdeći da u zatvoru nije dobijao adekvatnu medicinsku negu. Međutim, ovi postupci nisu značajno uticali na njegovu kaznu, a sve radnje koje je preduzeo delovale su više kao pokušaji produljenja procesa nego kao stvarna briga za zdravlje.
Ovaj zločin nije samo odjeknuo u lokalnoj zajednici, već je izazvao širu diskusiju o problemu porodičnog nasilja u Crnoj Gori i regionu. Mnoge organizacije i aktivisti su se zabrinuli zbog sve učestalijih slučajeva nasilja u porodicama i pozvali na hitnu reforma zakona koji se tiču zaštite žrtava i sankcionisanja počinilaca.
U godinama posle ovog zločina, u društvu je porasla svest o potrebnoj edukaciji o problemu porodičnog nasilja. Razvijeni su razni programi podrške i zaštite za žrtve, ali i edukacije za potencijalne počinioce nasilja. Cilj je bio prekinuti krug nasilja i pružiti podršku svim onima koji su u riziku.
Postupci i sudski procesi kao što je ovaj, iako tragični, mogu poslužiti kao važna lekcija za društvo. I dalje je potrebno raditi na prevenciji nasilja kako bi se ovakvi užasi sprečili u budućnosti. U poslednjih deset godina, promene su postepeno, ali sigurno, počele da se dešavaju, što daje nadu da se nešto može učiniti kako bi se smanjili slučajevi poput onog u Čanju. S ozbirom na stanje društva, važno je nastaviti dijalog o zaštiti porodice i prevenciji nasilja, kako bi se izgradila sigurnija budućnost.
