Iako je Crna Gora u odnosu na druge bivše republike Jugoslavije bila pošteđena većih ratnih konflikata, na njenoj teritoriji su se, ipak, desili stravični zločini. Osim toga, građani Crne Gore su bili žrtve ratnih zločina na teritorijama koje nisu deo države, kao što je slučaj sa otmicom putnika u Štrpcima 27. februara 1993. godine, koju su izvršile paravojne formacije pod komandom ratnog zločinca Milana Lukića.
Više od četvrt veka nakon završetka sukoba, pravda za žrtve ratnih zločina u Crnoj Gori i dalje izostaje. Tokom suđenja, osuđeni su uglavnom samo neposredni izvršioci, dok je odgovornost po višim komandama često bila zanemarena. Nažalost, nedostatak napora u pitanjima odštetnih zahteva, memorijalizacije i opšteg društvenog odnosa prema žrtvama dodatno otežava situaciju.
Međutim, juče se obelodanilo nešto što se može smatrati pozitivnim pomakom u pristupu prema žrtvama. Naime, nakon što je zakon prilagođen kako bi se žrtvama iz devedesetih obezbedio status civilnih žrtava rata, Ministarstvo socijalnog staranja predložilo je Vladi dodatnu pomoć. Odluka o isplati od po 100 hiljada evra za 16 porodica civilnih žrtava predstavlja značajan korak ka ispravljanju višedecenijskih nepravdi.
Ova odluka ima višeznačno značenje. Na prvom mestu, odražava prihvatanje odgovornosti države za učinjene nepravde, dok obuhvata žrtve različitih vera i nacija, što daje nadu da bi drugi u regionu mogli slediti ovaj model. Ipak, postoje i kritike na ovu odluku. Postavlja se pitanje da li je akcija došla previše kasno ili da li je rezultat političkog dogovora.
Važno je napomenuti da su doprinos ovoj odluci dale mnoge organizacije i pojedinci koji su vršili pritisak na vlasti da se ovom problemu pristupi s više ozbiljnosti. Ova odluka, iako kasna, značajno doprinosi izgradnji normalnijeg odnosa prema prošlosti i žrtvama, omogućavajući im neku vrstu stvarne pravde.
Usmeravanje pažnje na emotivne aspekte pravde je takođe ključno. Odluka nije samo pravna, već i moralna, što naglašava potrebu za empatijom prema žrtvama ratnih zločina. To naglašava i potrebu za podrškom kroz različite oblike pomoci, uključujući i moralnu podršku koja često dolazi kroz male gestove poput dolaska na godišnje obeležavanje zločina, čime se deli tuga sa porodicama žrtava.
Crna Gora ima još mnogo posla kada su u pitanju prava porodica žrtava ratnih zločina. Mnogi još uvek nisu ostvarili svoja prava, kao što je slučaj sa žrtvama u Kaluđerskom lazu gde su albanski civili ubijeni tokom sukoba. Država bi trebala da se izdiže iznad birokratskih normi i treba se pozvati na univerzalne moralne vrednosti.
Borba za pravdu nikada ne prestaje, a svaka pobeda, bez obzira na veličinu, predstavlja značajan korak napred. Ova odluka koju je donela Vlada može se smatrati istorijskom, ukoliko će postati temelj za dalja rešenja koja će obuhvatiti sve žrtve ratnih zločina.
Nadamo se da će vreme doneti pravdu i da će prošlost biti osnov za izgradnju bolje budućnosti. Važno je ustati protiv nepravde i raditi na stvaranju društva koje poštuje život i dostojanstvo svih svojih građana. Odluka o odšteti može biti samo prvi korak u nizu potrebnih koraka kako bi se obezbedila pravična i sveobuhvatna pravda za sve žrtve.
